Grad Tozer, sagrađen od peščanog kamena, u oazi, sa oko dvesta pedeset hiljada ljudi, važi za jedan od najstarijih gradova južnog dela Tunisa, i predstavlja takozvana Vrata pustinje.
Ako ste došli da uživate, nećete se vratiti kući razočarani. Tu se nalaze orijentalni ali moderni kafići, genijalan sklop stila. Služe čaj koji nimalo ne podseća na naš napitak od prokuvanog lišća, već ima kremastu gustinu i slatkoću ali i osvežavajući šmek nane. Od muzike možete čuti njihov tradicionalni melos savršeno dobro uklopljen sa hip-hopom i repom. Hoteli su sa bazenima, služe odličnu hranu i piće, a ako ste ljubitelj ljutog, obavezno probajte začin harisu. Ono čime se možete častiti su palmina voda i nešto između džema i slatka od urmi. A ako ste „parti manijak“, ne brinite, tu su i noćni klubovi, na primer Samira club, sa DJ-evima koji su skroz raspoloženi da ostvaruju muzičke želje. Naravno, iako se u javnom životu kod njih ne pije, po klubovima i hotelima možete naručiti kvalitetna vina, kao i njihovo domaće pivo Celtia, koje je iz ugla pivopije u svakom smislu odlično. Grad poseduje neverovatnu lepotu, boje je peska sa specifičnom arhitekturom, u jednom delu nailazite na prostrane pijace sa urmama i maslinama, začinima, povrćem, maramama, ulice koje saobraćaju oivičene palmama, svakojake gradnje i sve je toplo i sunčano. Onda vas put navede na uzane, prašnjave ulice sa visokim zidinama, koje podsećaju na lavirint od žutog kamena, i kada se u njemu izgubite, naići ćete na prodavnice nimalo nalik na butike i tržne centre. Tu vas čekaju ćilimi, nargile, nakit, marame, korpe i sve što se može isplesti od palminog lista, posuđe, tradicionalno odelo ali i i raspoloženi prodavci koji poručuju „selam“ i „bonžur“ i pozivaju u svoju radnju dobacivajući „gud prajs“. Što i jeste istina jer ako umete da se cenjkate, stvarno ćete dobiti dobru cenu, upolovičenu od početne ponude, a mogu vas i odvesti na krov da vam pokažu panoramu, ako se sprijateljite, jer taj pogled ne može da se naplati u parama. U „lavirintalnoj“ gradnji nalik na druge dimenzije nalaze se i galerije lokalnih umetnika, duborezaca, i tkača, slikara, vajara. Slikarka Raoudhala Bribech uvela nas je u svoj art studio. Ispričala nam je da je samouka, iako se to nikada ne bi reklo sudeći po njenim delima, koje odaju utisak neverovatne harmonije, preciznosti i sa jarkim bojama prijaju oku i vuku na zagledavanje. Ona kaže „Tozer je moja umetnička škola“ i to se da razumeti zbog autentične i inspirativne lepote koju ovaj sunčani, peščani grad poseduje. Sve je u njemu magično, a da biste to doživeli, potrebno je da prođete kroz Vrata pustinje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.