Tradicija koja nestaje – novogodišnje čestitke (ANKETA)

Nove generacije koje nikada nisu rukom napisale pismo uticale su na to da kovertirane čestitke izgube svoje mesto u proslavi novogodišnjih praznika.

Ipak, oni malo stariji koji pamte „papirno doba” s čežnjom se sećaju kako su nekoliko dana pre Nove godine zavirivali u poštansko sanduče, očekujući, umesto računa, šarenu novogodišnju čestitku.

Tradicija slanja pozdrava dragim osobama uz najbolje želje za predstojeće praznike i narednu godinu postoji više od 150 godina. U mnogim zemljama od Severne Amerike do Azije nekoliko nedelja pre katoličkog Božića i Nove godine veliki broj ljudi razmenjuje čestitke. Čak i države koje nisu deo hrišćanske tradicije prihvatile su ovaj običaj povezivajući ga sa Novom godinom.  

Prve čestitke za Novu godinu i Božić pojavile su se u Engleskoj kako bi se ohrabrili obični ljudi da u što većem broju koriste poštanske usluge koje su tada bile u začetku. Zanimljivo je da prve čestitke nisu prikazivale zimu i božićne simbole, već cveće, vile i slične stvari koje bi trebalo primaoca poruke da asociraju na proleće koje ubrzo dolazi. Smešne i sentimentalne scene dece i životinja takođe su bile popularne u prvim godinama nakon nastanka novogodišnjih čestitki. 

Prva čestitka je napravljena davne 1843. godine, po motivima Džona Kalkota Horslija, a distribuirao ih je ser Henri Kol. Klasična prodaja novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije, a tiraž ove čestitke bio je oko hiljadu komada. Danas je sačuvano samo njih 12. Sa većom popularnošću pojavile su se šarene slike koje su u sredini prikazivale srećnu i nasmejanu porodicu kako uživa za prazničnom trpezom. Tekst na čestitkama je bio jednostavan i jasan: „Srećni novogodišnji i božićni praznici“. Vremenom su menjale svoj izgled, a na njima je načešće prikazana jelka, sneg, Deda Mraz, sanke, irvasi i slično.

Slanje čestitki za praznike vrlo brzo je postalo sasvim uobičajeno, i koštalo je samo jedan peni. “Penny Post“ je omogućio da se sa pojavom železnice veća količina pošte mogla slati dalje i brže nego što je bio slučaj sa poštanskim kočijama do tada. Železnica je donela niže cene koje su podsticale štampanje čestitki, tako da je sve više običnih ljudi u Velikoj Britaniji na ovaj način svojim najbližima čestitalo praznike.

Istovremeno, na ideju novogodišnje i božićne čestitke došli su i u SAD. Masovna štampa i jeftine cene poštarine učinili su novogodišnje čestitke sve popularnijim i u Americi. Zanimljivo je da su u SAD otišli korak dalje u slanju čestitki. Naime, Amerikanci poruku sa najlepšim željama šalju uz fotografiju celokupne porodice. Ipak, statistike pokazuju da je 1987. prosečno domaćinstvo u SAD dobijalo 29 novogodišnjih čestitki, dok je 2004. taj broj pao na 20. Ali uprkos ovom padu, gotovo dve milijarde čestitki godišnje bude poslato u SAD.

Oni koji su malo talentovaniji i veštiji, često prave i ručno rađene čestitke, koje su istovremeno i unikati, a savršen su poklon za drage ljude. Takođe, mnoge organizacije štampaju specijalne čestitke čijom prodajom sakupljaju sredstva za humanitarne akcije. Najpoznatije svakako su Unicefove čestitke, koje su nastale još 1949. godine. 

Mnoge zemlje štampaju specijalne markice i stikere. U Nemačkoj su 2004. delili besplatne stikere koji su mirisali na jelku, cimet, sveću, pomorandže.

U 19. veku bilo je uobičajno da razne organizacije recikliraju novogodišnje čestitke, tako što su od slika pravile knjige za decu, koje su bile korišćene u bolnicama i sirotištima. Kada su klasične slikovnice postala jeftinije  i dostpunije velikom broju ljudi, ovaj način pravljenja kolaža gotovo je potpuno nestao.

Zebnja za zaštitom životne sredine poslednjih godina povećalo je prodaju e-čestitki. Osim toga, postoje organizacije koje sakupljalju novogodišnje čestitke koje recikliraju i na taj način prikupljaju novac za sadnju novog drveća. Tako je organizacija Vudland za poslednjih 12 godina reciklirala više od 600 miliona novogodišnjih čestitki i posadila više od 140 hiljada drveća.