Treće doba i TV

Već skoro dve decenije na ovdašnjim televizijama viđamo uglavnom samo nerealno i samo uslovno rečeno lepe mladiće i devojke koji su lepi prema trenutnim standardima modne i ostalih industrija zabave.

Kad progovore, pogotovu u informativno-političkim emisijama zaboili vas glava. Često mnogo toga ne znaju, sve se traži na guglu, ne umeju da doskoče ozbiljnim i zahvalnim sagovornicima. Povezivanje činjenica, ulaženje u kontekst neke složene priče, uglavnom ih čast izuzecima i ne zanima mnogo. Mnogima fale krateri i kosmičke crne rupe u opštem obrazovanju i kulturi. Samo je bitno da izgledaju.

Možda sve ovo nekome izgleda kao zastrašujuća i prenaglašena konstatacija. Ali, činjenica je da pojavljivanje isključivo lepih i mladih lica na televizijama nema mnogo veze sa realnim životom. Niko ne kaže da mlada i lepa lica ne treba da se pojavljuju: štaviše treba da se slikaju dok su lepi i mladi, kad će ako neće tad. Ono čega kod nas nema jeste mera i uravnoteženost.

U svetu na koji često volimo da se ugledamo, lica starijih novinara i novinarki daju se videti na ekranima. U ozbiljnim medijskim kućama argument da neko ne može pred kameru zato što je „mator za pred kameru“ naprosto je nedopustiv. Sasvim je prirodno da ozbiljne autorske političke emisije, što ovde nažalost više ne postoji, uređuju i vode naše starije kolege. Oni poseduju ono što je ključno: veliko znanje i iskustvo koje su im doneli godione i život. Znaju ono što mlađi ne znaju, a nisu ni mogli da saznaju, ako im neko stariji nije kazao. Znaju da isprovociraju sagovornika, da mu postave pravo pitanje, ali i da stave gde mu je mesto, ako zatreba. Navešćemo nekoliko primera. Čuvena francuska novinarka Kristin Okren. Rođena je 1944. Ima 72. godine. Trenutno je direktorka francuskih Audiovizuelnih medija za instranstvo. To je kuća pod čijim okriljem su kanali TV 5, France 24 i frqancuski međunarodni radio RFI. Gospođa okren je važila i važi za „strah i trepet“. Do pre nekoliko godina rešetala je sagovornike, mnogim francuskim političarima razgovor s njom nije bilo prijatno iskustvo, ali gledaoci su upravo voleli kako ona vodi i uređuje centralni dnevnik od 20 sati ma kanalu France 3 i druge političke emisije.

Pred kamere i u trećem dobu: Legendarni Džon Simpson, Bruno Vespa i Kristin Okren

Legendu majle svih javnij servisa britanskog BBC-ja takođe ne smemo da zaboravimo. I on ima 72. Proputovao je preko 120 zemalja i još uvek radi. Preko puta su mu sedeli gotovo svi koji vladaju ovim svetom. Izveštavao je i kao stariji iz mnogobrojnih kriznih područja, među kojima je nažalost i Srbija. Izveštavao je iz Beograda u vreme agresije NATO 1999. godine.

Tu je i italijanski novinar Bruno Vespa koji sa svoje, takođe 72. jpš uvek radi. Četiri puta nedeljno vodi ozvbiljni politički tok šou „Porta a porta“ na italijanskom servisu RAI1. Mnoge uključujući i mene gospodin Vespa često zna da iznervira, pogotovo pre nekoliko godina kada je beskomomisnio brabo lik i delo Silvija Berluskonija. NJegova biografija spada u kontroverzne. Godinama je vodio centralni dnevnik TG1. Vespa je po svojim političkim stavovima blizak desnici. Godine 1990. je Vespa izazvao velike kontroverze kada je, neposredno posle iračke invazije na Kuvajt, u svom uredničkom komentaru konstatovao da se režim Sadam Huseina iz te zemlje mora izbaciti i vojnom silom i da Italija u tome ima moralnu dužnost da učestvuje, bez obzira na eventualne ljudske žrtve. Te su reči mnogi uporedili s govorom kojim je fašistički diktator Benito Musolini godine 1940. opravdao ulazak Italije u Drugi svetski rat. Vespu s Musolijem povezuje i određena fizička sličnost, koja je bila povodom glasina o tome kako je on Musolinijev vanbračni sin. Takve glasine je između ostalih, širila i Musolinijeva unuka Alesandra.

Nikako ne smemo da zaboravimo ni veliku špansku glumicu. Karmen Sevilja. španski film a i televiziju nemoguće je zamisliti bez nje. Bila je omiljena glumica diktatora Fransiska Franka. Poslednjih decenija vodila je brojne zabavne emisije. Poslednji angažman bio je emisija Cine de Bario koji je prestala da radi 2010. Rođena je 1930. godine.

Tekst objavljen u Danasovom dodatku „Treće doba“, 1. oktobra povodom Međunarodnog dana starijih