Trendovi godišnjih evropskih temperatura

Evropa se zagreva brže od globalnog proseka. Srednja godišnja temperatura na evropskim kopnenim površinama u poslednjoj deceniji bila je za 1,7 do 1,9 °C toplija nego u predindustrijskom dobu.

Globalna srednja površinska temperatura tokom poslednje decenije (2010-2019) bila je 0,94 do 1,03 °C toplija od predindustrijskog nivoa, što je čini najtoplijom decenijom u istoriji.

Temperature evropskog kopna u istom su dobu porasle još brže, za 1,7 do 1,9°C. Sve zemlje članice UNFCC-a obavezale su se Pariskim sporazumom da će ograničiti globalno povećanje temperature na ispod 2°C iznad predindustrijskog nivoa i nastojati ograničiti povećanje na 1,5°C.

Projekcije klimatskih promena nakon 2100. temeljene na takozvanim produženim koncentracijskim putevima (ECP) dale su srednje procene za povećanje globalne srednje temperature za 2200, u odnosu na predindustrijski nivo, između 1,3°C za ECP2,6 i 7,1°C za ECP8 .5 (Meinshausen i sur.,2011.;Collins i sur.,2013.).

Četiri najtoplije godine u Evropi od početka instrumentalnih zapisa bile su 2014, 2015, 2018. i 2019. Ova bi se godina mogla pridružiti kao peta najtoplija.

Projekcije iz inicijative EURO-CORDEX sugerišu da će se temperature širom evropskih kopnenih područja nastaviti povećavati tokom ovog veka većom brzinom od globalnog proseeka.

Predviđa se da će se temperature zemljišta u različitim evropskim regijama dodatno povećati za 1,4 do 4,2°C prema scenariju RCP4,5 i za 2,7 do 6,2°C prema scenariju RCP8,5 (za 2071-2100, u odnosu na 1971-2000).