Trka do kraja sveta: Priča o ekspediciji koja je „osvojila“ Južni pol

Džejms Kuk je pokušao da ga istraži, ali kada je video polomljene ledene blokove, zaključio je da je putovanje preopasno i da mu se ne može prići. Pored njega, u poduhvat su se upuštali i istraživači cara Aleksandra I, Englezi, Francuzi… Ali dugo niko nije zalazio dalje od linija fronta gde su ih pingvini u čudu posmatrali, piše Punkufer.

Norvežanin Roald Amundsen započeo je svoju ekspediciju 20. oktobra 1911. godine, što znači da mu je trebalo oko dva meseca da stigne na odredište. Na putu su ga pratila četiri kolege i 36 pasa.

Mnogi bi i danas bili iznenađeni činjenicom da je tokom ovakve ekspedicije potrebno i preći planine. O, da, Transantarktičke planine su opaki ledeni planinski lanac dug 3.500 kilometara – što ga čini jednim od najdužih na svetu. Najviši vrhovi dosežu i do 4.500 metara nadmorske visine, a njihove planinske visoravni i doline su jedno od retkih mesta gde ponekad nema snega.

Ispostavilo se da je Roald bio bolje pripremljen i opremljen jer je stigao prvi i 14. decembra zakoračio na kraj sveta i zabio norvešku zastavu u južni led. Britanac Skot je stigao tek u januaru sledeće godine, našao norvešku zastavu i prokleo je sočnu (pretpostavljamo).

Usput nisu mogli da komuniciraju jedni sa drugima i nisu imali načina da kažu svetu dokle su stigli. Stoga je vest o ekspediciji objavljena tri meseca kasnije, pre proleća 1912. godine.

Uslovi putovanja su bili nehumani: usled ekstremne hladnoće i snežnih oluja poginulo je nekoliko članova njihovih ekipa. Među njima je bio i sam Skot, čije je telo pronađeno smrznuto kasnije te godine. Danas se na mestu stradanja nalazi krst sa stihom iz pesme Uliks: Teži, traži, pronađi i ne daj se.

U svom dnevniku, koji je pronađen osam meseci nakon njegove smrti, na kraju je zapisao: „Mislim da se ne možemo nadati boljoj sreći. Izdržaćemo do kraja, ali smo sve slabiji, naravno, i kraj ne mogu biti daleko. Tako da mi je svakako žao, ali izgleda da više ne mogu da pišem. Za ime Boga, čuvajte naše porodice.“

Povratak je bio srećniji za Roalda, koji će kasnije postati legenda „herojskog doba osvajanja Antarktika”, ali i prvi čovek koji je preleteo Severni pol.