Turisti se vraćaju u Tursku nakon loše sezone 1Foto: Ljiljana Bukvić

Godinama je Turska jedna od najvećih turističkih destinacija na svetu. Onda su teroristički napadi u Istanbulu i Ankari, ali i zahlađenje odnosa sa Rusijom učinili da se prošle godine domaći hotelijeri ozbiljno zabrinu.

Samo u Kemeru prošle sezone nije otvoreno 50 hotela, popunjenost kapaciteta je bila od 15 do 17 odsto, a gotovo tri miliona ljudi je ostalo bez posla. Međutim, sudeći prema tome kako je počela nova turistička sezona Turska se ovog leta vraća na stare staze uspeha. One tokom kojih je godišnje znala da ugosti i 33 miliona turista iz celog sveta i samo od turizma zabeleži prihod od 25 milijardi dolara.

Priče o tome koliko su Turci ozbiljni kao ugostitelji dobijaju svoj smisao tek kada se u njih lično uverite. Kada se od aerodroma u Antaliji krene ka istoku, duž puta s desne strane samo se nižu hoteli uz obalu Sredozemnog mora. Na potezu od Antalije do Alanje, koji je ne duži od 130 kilometara, ima 3.000 hotela, većinom sa pet zvezdica. Kasnije smo saznali – da postoji sedam ili osam zvezdica, neki od njih bi komotno mogli da se okite njima. Stilovi su različiti, od „Diznilenda“ do „Kremlja“, „Venecije“, od ultramodernih do ultrakičastih. IC Green Palace, prvi od dva hotela u kojima smo proveli nedelju dana, nije bio ni u jednoj od ovih kategorija.

Sa nekoliko bazena nepravilnih oblika, terasom sa pogledom na jezerce u kom među lokvanjima plivaju labudovi i opušteno se među stolovima šetkaju patke, cvećem, zelenilom i palmama koje vas podsećaju da ste na samo nekoliko metara od mora, arhitekta ovog hotela je napravio pun pogodak.

– Vlasnik hotela je vodio računa o prirodi kada je počinjao da ga gradi. Neke palme su ovde stare i po 150 godina. Zato je sve nepravilnog oblika jer nije hteo da naruši ništa od prirode – saznali smo usput od fotografa koji godinama radi u IC Green Palace u Lari.

Hoteli poput ovog nude vrhunsku uslugu, hrana i piće su u izobilju na svakom koraku, ali ono što oduševljava i one koji su skeptični prema „all inclusive“ uslugama jer „ne znaju šta raditi“, odnosno kako „ubiti“ vreme u rizortu jeste ponuda „vannastavnih“ aktivnosti. A njih je svakog dana i večeri napretek – od akvabika i razgibavanja pre podne, do fitnes centra, spa i hamama, džoginga na plaži, tenisa, kuglanja, ekstremnih sportova do brazilskih i kubanskih plesova do kasno uveče. A kada se desi da u grupi imate instruktorku joge, kao što je to bio slučaj sa nama, onda nema ništa bolje nego provesti neko vreme na plaži vežbajući dok pirka vetar verovatno sa obližnjeg Taurusa. Sezona u antalijskoj regiji počinje već 1. aprila, ali za turiste iz Srbije prvi čarter letovi krenuli su 21. maja.

– Čarter letovi iz Beograda do Antalije idu dva puta nedeljno od 21. maja do 8. oktobra, a turisti mogu da izaberu aranžmane na 7, 10, 12 ili 14 dana – rekao nam je direktor agencije 1A travel Mehmet Gunduz, domaćin i organizator putovanja za nekoliko novinarskih ekipa iz Srbije.

Gunduz kaže da su usluga i sadržaji koje hoteli u Antaliji nude mnogo bolji nego u nekim drugim zemljama, te da je „ovo najbolje što može da se dobije za cenu koja se plati“.

– Let od Beograda do Antalije traje manje od dva sata. Ima hotela koje daju popuste za decu, u nekima deca do 15 godina ne plaćaju ništa. Klijentima je najvažnije da se sigurno osećaju, ali im je bitno i šta dobiju za cenu koju plate – ističe Gunduz.

Pre dve godine preko 1A travela je letovalo 10.500 turista iz Srbije, a ove godine, kako kaže, očekuje da samo u antalijsku regiju dođe njih 5.000.

– U Turskoj je tokom 2015. letovalo 40.000 ljudi iz Srbije, prošle godine bilo je svega 5.000 do 6.000 turista. Ove godine ih očekujemo 20.000, a u ponudi imamo više od 100 hotela od Kemera do Alanje – napominje Mehmet Gunduz.

KALEIĆI – GRAD UNUTAR TVRĐAVE

U antalijskoj oblasti živi više od dva miliona stanovnika, od toga 1,2 miliona u samom gradu Antaliji. Ona je peti po veličini grad u Turskoj a narod živi od turizma i poljoprivrede. Na poslednjem referendumu Antalija je većinski rekla „ne“ Erdganovoj politici, jer su zabrinuti da bi njegove reforme ubuduće mogle loše da utiču na turizam.

Pokušavajući da se probijemo do Hadrijanove kapije, koja je na ulazu u stari deo grada, saznali smo da oko centra grada kruži jedna tramvajska šina koja se koristi za oba smera i da je dozvoljeno da se ide čak 70 kilometara na sat iako su gužve velike, a pešaka mnogo.

– Da, i niko ne daje žmigavac kad skreće – ubacila je u priču vodičkinja Dragana Jelkić nakon što smo za „dlaku“ izbegli da nas jedan vozač očeše uguravši se ispred nas.

Turisti se vraćaju u Tursku nakon loše sezone 2

Dragana nam je objasnila da se stari deo grada, koji je mešavina starog turskog arhitektonskog stila sa primorskim šmekom, zove Kaleići, što u prevodu znači „tvrđava unutar grada“. U nekoliko sati uspeli smo da vidimo i Ataturkovu kuću, u koju je svraćao sva tri puta koliko je za života bio u Antaliji. Polazeći ka Beleku i hotelu IC Santai saznali smo i da život u Antaliji nije toliko skup.

– Kvadratni metar stana u gradu košta od 500 do 550 evra, međutim, u zgradama koje su blizu mora, luksuznim sa obezbeđenjem i bazenima kvadratni metar je od 1.000 do 1.100 evra – objašnjava nam Jelkićeva u trenutku dok prolazimo pored kompleksa tik uz more.

Radijatora u stanovima nema, leti su obavezne klime, zimi po potrebi. Nema ni bojlera jer su na krovovima solarne ploče. Stranci mogu slobodno da kupuju stanove, ali caka je u tome što u Antaliji teško može da se nađe mali stan. Najmanji su oni od 80 kvadratnih metara.

– Turske porodice su jako velike i prosečan stan za njihove pojmove je 200 kvadratnih metara. Na primer, Turci imaju tri do četiri deteta u proseku, dok Kurdi kojih ima najviše u kontinentalnom, istočnom delu zemlje imaju po 10 do 11 dece – kaže Dragana Jelkić.

Osim toga, Turci su poznati po gostoljubivosti i vole da ugoste prijatelje, a kada već to rade, moraju da imaju prostora da ih prime.

POLJA POD PLASTENICIMA

U tu srdačnost domaćina uverili smo se i mi vrlo brzo. Na putu do hotela IC Santai u Beleku s desne strane su promicali luksuzni hotelski kompleksi u svom punom sjaju, a sa leve polja pod plastenicima.

U jednom od njih zatekli smo Masuna El Katreša kako zaliva jagode. Sa svojih 10 braće i sestara živi u trošnoj kući odmah uz plastenike u kojima uzgajaju 20 hektara jagoda.

– Radimo ovo porodično, pomaže nam jedna sirijska porodica. Sve što uzberemo ide na bazar, a dalje se prodaje hotelima – objašnjava nam El Katreš. Kaže da nadničari rade za 40 do 45 lira dnevno, što je nešto malo više od 10 evra i da se gotovo 60 odsto stanovništva u antalijskoj regiji bavi upravo poljoprivredom. Na pitanje da li može da se živi od toga Masun kaže da može da se „jedva skrpi kraj s krajem“.

Iako smo svratili nenajavljeni, familija El Katreš nas je ispratila sa čajem za svakog od nas, osmesima i mahanjem i punom kantom jagoda koju jednostavno nismo mogli da ne uzmemo.

BELEK

U gradu poznatom po golf terenima proveli smo još tri dana u rizortu koji je raj za sve, ali, pre svih, decu. Iako je sezona tek na početku, IC Santai Family resort bio je pun gostiju – Holanđana, Nemaca, ali pre svih Rusa. NJih godišnje u Tursku (ne računajući prošlu godinu) bude po pet miliona. Osim plaže na kojoj svako ima svoj mir, ima i nekoliko bazena, od onog za odmor, do nekoliko njih namenjenih isključivo najmlađima. Nas su domaćini smestili u vile. Ispred svake je veliki bazen, kojeg svake noći čisti mali robot na daljinski upravljač, a iza „moje“ bila je bašta sa začinima. O hrani, svežem zelenišu, neverovatnoj ponudi slatkiša, od urmašica, kadaifa, do torti, baklava i tiramisua mogla bi posebna priča da se napiše.

Cene

IC Santai Family resort je jedan od najprodavanijih hotela, a agencija 1A travel ima 30 do 40 odsto nižu cenu, pa tako aranžman za sedam noćenja u dvokrevetnoj sobi košta od 569 evra početkom juna do 759 evra tokom jula i avgusta. Naravno cene variraju u zavisnosti od toga da li ste smešteni u vilama ili sobama u hotelu koje imaju pogled na more ili na zelenilo. Ovaj hotel nudi popust za decu od dve do 12 godina, a aranžman za njih košta svega 199 evra. U cenu je uračunat avio-prevoz. Naravno, svi aranžmani podrazumevaju „ultra ol inkluziv“ varijantu.

U IC Green Palace aranžman u dvokrevetnoj sobi može da se nađe za 619 evra po osobi, doplata za decu od dve do 12 godina je 199 evra. Ova cena važi za termine početkom juna, dok za osam dana tokom jula ili avgusta treba izdvojiti do 859 evra. Osim ova dva hotela agencija 1 A travel ima u ponudi i hotele u Alanji i Sideu, koji koštaju od 389 evra po osobi, ali i ozbiljnu ponudu hotela na Kipru i Egiptu.

Hoh šava ili kako je nastala „košava“

Osnivač današnje Turske Mustafa Kemal Ataturk 1928. uneo je reformu i u turski jezik. Manje-više kao i kod nas i Turci danas čitaju kao što se piše, a srpski i turski narod zbog dobro poznate istorije povezuje i 5.000 zajedničkih reči. Većina od njih u Turskoj se više ne koristi jer su iščezle. Kod nas i dalje su u upotrebi reči ašikovanje, begenisanje, javašluk ili jataci, što u prevodu znači krevet. Delije su takođe potekle od turske reči „deli“, što znači „lud“. Kale je tvrđava, a Dorćol je nastao od reči „dortjol“, što znači raskrsnica.

Postoji i jedna zanimljiva anegdota o tome kako je nastala reč „košava“. Priča se da je jedan turski vojskovođa, tokom boravka u Beogradu, rekao „hoh šava“ – odnosno kako je prijatan ovaj vetar koji duva. Od tada se navodno za poznati ovdašnji vetar koristi reč „košava“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari