Turska: Divne istanbulske šetnje

U Istanbulu sam boravio mnogo puta, šetao njegovim prometnim ulicama i skrivenim sokacima i sa velikim zadovoljstvom upijao kosmopolitsku atmosferu grada koji je bio prestonica hrišćanstva, a zatim islama i koji je preko 1600 godina dominirao istorijom Starog sveta.

Zato dobro znam da se kroz Istanbul ne valja žuriti, ovaj grad je kao stvoren za one koji žele da ga upoznaju pešice, sa knjigom u ruci (u današnje vreme s mobilnim telefonom).

Suludo je nabrajati sve zanimljivosti i doživljaje Istanbula, ali siguran sam da će baš svako, bez obzira na interesovanje, pronaći draži grada na razmeđu Evrope i Azije.

Postoje ipak mesta i građevine koje niko od istanbulskih pridošlica ne bi smeo zaobići, kao što je četvrt oko Sultan Ahmedove džamije ispred koje se pruža istoimeni trg – nekada veliki Hipodrom, čiju centralnu osu i danas krase dva obeliska i „zmijski stub“, drevni simboli moći Carigrada.

Odatle se u par koraka stiže do jedne od najvažnijih građevina ljudske civilizacije, univerzalnog arhitektonskog uzora budućih neimara, crkve, džamije, muzeja – Aja Sofije „koja blista snažnije od sunčevog zraka“.

Između Aja Sofije i Hipodroma prostire se i podzemni svet, ogromna gradska cisterna – Yerebatan iz VI vek n.e. koja se može posetiti, što je izuzetno mističan i za mnoge najekstravagantniji doživljaj Istanbula.

Već opčinjeni putnik ubrzo stiže do novog spektakla, prebogate Topkapi palate, odakle su više od četiri veka vladali otomanski sultani, apsolutni gospodari islamskog sveta.

Raskoš muzeja, riznica i odaja palate je neverovatna, a pogled sa njenih zidina na Zlatni rog, stotine minareta, Galata kulu oko koje lete jata galebova i uzbuđenje od spoznaje da se pred njim prostiru vekovi, izaziva snažnu mešavinu uzvišenih osećanja, koja prijatno greju telo i duh posmatrača.

Kroz Kapali čaršiju i njeno šarenilo često sam se probijao do Eminonu pristaništa, unapred se radujući popularnom sendviču balik ekmek, sa grilovanom ribom upravo upecanom u vodama Zlatnog roga.

Polako ga gustirajući, krenuo bih preko mosta Galata, iz slavne prošlosti Carigrada ka trgu Taksim, koji je savremeno srce Istanbula.

Obožavam da se od Taksima zaputim kroz veliku pešačku zonu prepunu ljudi i prodavnica i da polako, nogu pred nogu, stignem do Pera Palace hotela, koji čini važan deo finog istanbulskog mozaika.

U takvim šetnjama čovek ogladni, što je odlična prilika da u jednom od hiljada istanbulskih restorana nahrani sva svoja čula.

Uveče se valja uputiti preko Bosfora u Aziju, u Kadikoj, četvrt prepunu uz obalu načičkanih kafanica, da bi se sa pićem u ruci, uživalo u panorami grada pod zracima zalazećeg sunca.

Neizbežne stanice tokom posete Istanbula su i Carigradska patrijaršija, Sulejmanija, plovidba brodom uz obale Istanbula, Dolmabahče palata, četvrt Bešiktaš…

Ili se može samo prijatno zagubiti u paukovoj mreži istanbulskih ulica i prosto – uživati. Sad svakako nema gužve, što reče onaj naš doktor – medijska zvezda.