Da li ste čuli za turski „ludi med“, zbog koga možete završiti u bolnici?

„U našim prašumama ljubičasti rododendron cveta u proleće. Pčele sakupljaju nektar sa tog cveća i tako dobijamo ludi med“, rekao je za Si-En-En Hasan Kutluata, turski pčelar čije pčele proizvode ludi med, piše Index.hr.

Zbog veće količine ovog meda možete završiti u bolnici

Nektar sadrži prirodni toksin koji se zove rodotoksin. Količina koja ulazi u med varira u zavisnosti od godišnjeg doba i drugog cveća kojim su se pčele hranile, a jedna supena kašika može izazvati blago uspavljujuće raspoloženje. Zbog većih količina može čak i da se završi u bolnici.

Deli bal se koristi kao narodni lek hiljadama godina. Kašika dnevno se koristila za snižavanje krvnog pritiska ili kao seksualni stimulans. Danas se ova potencijalno opasna poslastica prodaje po visokoj ceni i može se legalno prodavati u Turskoj i mnogim zemljama. Međutim, američka administracija za hranu i lekove (FDA) ne preporučuje njegovu upotrebu.

„Potrošači bi trebalo da provere med kako bi bili sigurni da nije označen kao ‘ludi med’ ili da se prodaje zbog opojnih svojstava. Konzumacija meda sa visokim nivoom ovog toksina može dovesti do trovanja, sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje ili vrtoglavica. Ova vrsta trovanja se ipak retko javlja“, rekao je portparol FDA za CNN.

Šta je zapravo ludi med?

Deli bal je tamne, ćilibarnocrvene boje i oštrog mirisa. Postoje znakovi gorčine koji ukazuju na prisustvo rodotoksina – biljna gorčina javlja se u pozadini slatkoće meda, a u grlu se oseća toplina.

„Ne treba jesti više od jedne supene kašike. To izaziva vrtoglavicu, blago povišenu temperaturu, mučninu i otežano hodanje, te snižava krvni pritisak“, kaže Kutluata i dodaje: „Moramo biti oprezni prilikom konzumiranja ovog meda. Previše bilo čega, pa i meda, je štetno“.

Kutluata živi u blizini sela Jajlakılara, nedaleko od Arili Koja – prikladno nazvanog „pčelinje selo“. Cela njegova porodica bavi se pčelarstvom i pored ludog meda proizvodi mnoge druge vrste meda, a ističu da je za njegov kvalitet zaslužan geografski položaj njihovog sela.

Kvalitetu meda doprinosi i čistoća okoline, ističe njegova supruga Emine, kao i nadmorska visina i vreme – na selu je hladno, leta su veoma sveža i nije kao u gradu.

Leti, ako vreme nije kišno, Kutluatine pčele mogu da popune košnicu za oko 20 dana. „Što duže med ostaje u košnici, to je njegov kvalitet veći. Kvalitet se određuje promilnom vrednošću, a promil se odnosi na koncentraciju meda. Što je veća vrednost promila, to je veći kvalitet meda“, kaže Kutluata.

Med kao glavni doručak u turskim domovima, a pčele kao antistresna terapija

Med je glavni doručak u turskim domovima, a Kutluata kaže da ga sa puterom mažu na hleb kako bi dan započeli puni energije.

Svojstva meda kao prirodnog antibiotika su odavno dokumentovana, a on je i jedan od najstarijih lekova na svetu. Za Emine, med predstavlja zdravlje. „Ako me boli grlo, uzimam med. Ako kašljem, uzimam med. Ako se osećam slabo, opet uzimam med“, kaže ona.

Kutluata kaže da su pčele dobre i za mentalno zdravlje. „Kad sam potišten, idem kod pčela. Kada sam pod stresom ili se osećam loše zbog posla ili spoljnog sveta, idem kod pčela. Otvaram košnicu, brinem o njima i osećam se mirno i srećno. I sav moj stres i nevolje nestaju“, zaključuje.