Ilustracija: WikimediaTim španskih i argentinskih paleontologa otkrio je ostatke dinosaurusa koji je živeo pre 110 miliona godina u centralnom delu današnje Argentine, objavio je Nacionalni univerzitet Matanca.
Ovi fosilni ostaci potiču od tri odvojena dinosaurusa iz biljojedske grupe sarupoda, čiji su najpoznatiji predstavnici diplodocus i brontosaurus. Ova nova vrsta dobila je ime Lavocatisaurus agrioensis.
„Pronašli smo većinu kranijalnih kostiju: njušku, vilicu, dosta zuba, takođe i kosti koje ocrtavaju očne šupljine, na primer, te smo mogli da uradimo gotovo kompletnu rekonstrukciju“, kaže Hose Luis Karbaljido, istraživač iz Muzeja i nacionalnog saveta za naučna istraživanja „Eđidio Feruljo“.
Takođe, pronađeni su i delovi vrata, repa i leđa.
„Ne samo da je ovo otkriće nove vrste u oblasti gde ne očekujete da biste mogli pronaći fosile, već je lobanja ove životinje sačuvana skoro u potpunosti“, dodaje Karbaljido.
Ovi fosilni ostaci pripadali su jednom odraslom dinosaurusu dugom oko 12 metara i dvojici mladih, čija se dužina kretala između šest i sedam metara.
Paleontolozi kažu da su se ovi dinosaurusi kretali unaokolo u grupi i da su umrli zajedno.
„Ovo otkriće jednog odraslog i dva mlada dinosaurusa takođe označava prvi zapis o grupnom premeštanju među dinosaurusima roda rebbachisaurus“, kaže vodeći autor ove studije Hose Ignasio Kanudo sa Univerziteta u Saragosi.
Oblast u kojoj su ovi fosili pronađeni nije uobičajena za dinosauruse, budući da je u to doba bila pustinja sa sporadičnim jezerima.
Saurpodi su bili najveća stvorenja koja su ikada hodala ovom planetom. Veruje se da je supersaurus mogao da dostigne dužinu i do 33-34 metra, a argentinosaurus je mogao da teži i do 120 tona.
Oni su bili biljojedi koji su hodali četvoronoške, imali su duge vratove i repove, masivna tela i male glave.
Ali ovo otkriće iz provincije Neukven, objavljeno u naučnom časopisu Acta Palaeontologica Polonica, ostaje veliko iznenađenje.
„Neko bi mogao i da zamisli da je ova grupa sauropoda mogla da se prilagodi selidbi u daleko suvlja okruženja, sa malo vegetacije, malo vlažnosti i malo vode, ipak, to je i dalje oblast u kojoj nikada ne biste tražili fosile“, navodi Karbaljido.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
