U Australiji i Novom Zelandu tokom pandemije skočilo poverenje u naučnike

U okviru istraživanja Velkom global monitor koje je sprovela agencija Galup ispitano je 119.000 ljudi u 113 zemalja.

Oko 62 odsto građana u Australiji i Novom Zelandu izjasnili su se da “u velikoj meri” veruju naučnicima, u poređenju sa globalnim prosekom od 41 odsto, prenosi Gardijan.

Porast poverenja u naučnike je širom sveta u blagom porastu od 2018, ali udeo onih koji kažu da u velikoj meri veruju naučnicima je naročito skočio u Australiji i Novom Zelandu – za čak 15 odsto – u poređenju sa devet odsto u drugim zemljama.

Ranije su ljudi u Evropi imali najviše poverenja u naučnike, ali taj nivo je opao u poslednje dve godine.

Naročito tokom prve godine pandemije, Australija i Novi Zeland su hvaljeni zbog uspeha svojih nultih kovid strategija i saveta stručnjaka u oblasti javnog zdravlja.

Rezultati istraživanja, u kojem su ove dve zemlje stavljene u jednu grupu, pokazali su da njihovi državljani najviše veruju da su vlade donosile odluke zasnovane na savetima naučnika.

Čak 62 odsto Novozelanđana i Australijanaca veruje da su njihove vlade zasnivale odluke na nauci, u poređenju sa svega 25 odsto u Severnoj Americi i 43 odsto u zapadnoj Evropi.

Jedno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Amerkan sajkolodžist bavilo se ispitivanjem stavova Novozelanđana u periodu pre i posle lokdauna i utvrđeno je da su oni posle lokdauna imali veće poverenje u nauku, u vladu, kao i međusobno.

“U uslovima snažnog i kohezivnog odgovora (na pandemiju) na nacionalnom nivou, veća je verovatnoća da će se ljudi oslanjati i imati poverenja u političare, naučnike, policiju i zajednice u svojoj zemlji”, navodi se u zaključku istraživanja.

“Zbog toga što smo imali relativno dobar odgovor na kovid, to se reflektovalo na naučnike koji su povezani sa tim i na stavove o njihovoj profesiji na način na kakav ne bi da smo imali uopšteno loš odgovor na pandemiju”, rekla je Lara Grivs, koautorka istraživanja i predavač na Univerzitetu u Oklandu.

Ona kaže da je rezultati istraživanja nisu iznenadili.

U Australiji i Novom Zelandu primetan je više tehnokratski odgovor na pandemiju, a naučnici su postali ugledne ličnosti i poznata imena, često radeći u tandemu sa vladom.

“To je naročito slučaj na Novom Zelandu, gde premijerka Džasinda Ardern i generalni direktor javnog zdravstva Ešli Blumfild i drugi zvaničnici često citiraju naučnike i njihove zdravstvene savete i zahvaljuju im na tome”, kaže Grivs.

Građani Australije i Novog Zelanda imaju i najviše poverenja u to da su njihovi zdravstveni radnici dovoljno naučno informisani – to smatra 82 odsto stanovnika, u poređenju sa 76 odsto u Severnoj Americi i 74 procenta u zapadnoj Evropi.

Oblast u kojoj je Global monitor istraživanje zabeležilo najniži nivo poverenja u naučnike je podsaharska Afrika – ono je opalo za pet procenata i sada iznosi svega 19 odsto.

Region sa najvećim zebeleženim porastom nivoa poverenja je istočna Azija, sa 33 na 49 odsto.

U zapadnoj Evropi poverenje je poraslo za sedam procenata, na 59 odsto, a u Severnoj Americi za 10 procenata, na 54 odsto.