Foto: Tamara MarinkovićBilo da samo volite stanovnike čije je prirodno okruženje voda ili ste ljubitelj najrazličitijih vrsta gmizavaca, Javni akvarijum i tropikarijum koji se nalazi na adresi Milenka Vesnića 3 je mesto koje svakako treba posetiti, pre svega zbog svoje edukativne, ali i humane komponente.
Neretko se mogu čuti ili pročitati rasprave na temu okrutnosti prema životinjama, njihovom zlostavljanju, ali i o objektima kao što su zoološki vrtovi, koji su sve češće kritikovani, ako zbog nečega, onda zbog otuđenja životinja od njihove prirodne sredine.
Kao glavni argument se takođe ističe i činjenica da takvi, ali i objekti slične namene ne predstavljaju ništa drugo do kolekciju zanimljivih i egzotičnih životinja na ograničenom, često neadekvatnom, prostoru namenjenih za kratkotrajnu zabavu ljudi.
Takvim kritikama se teško šta može zameriti. Toliko ću dati sebi za pravo da kažem kako sumnjam da bi i jedan pojedinac pristao, iako to čak i nije na dobrovoljnoj bazi kod životinja, da bude zatvoren u kavezu do kraja svog života.
Međutim, šta se dogodi kada se vlasnici kućnih ljubimaca, naročito malo egzotičnijih, jednostavno nađu u situaciji da više nisu u mogućnosti svom ljubimcu da pruže adekvatnu negu i uslove za život?
U tom trenutku je već kasno za uvođenje propisa, eventualnu edukaciju koju je neophodno da potencijalni vlasnik prođe pre nego što se odluči na ovakav korak, ali i za etička i moralna preispitivanja. Tada se uključuju mesta kao što je Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu.
Branislav Jakovljević, jedan od šest, samo običnih, građana koji su pre sedam godina ličnu inicijativu i ljubav pretočili u akciju sa vidljivim rezultatima, bio je i više nego rad da nam o ovom mestu, misiji, ciljevima i realizovanim projektima od samog otvaranja kaže nešto više.
Iako postoje od 2013. godine, za posete građana su otvoreni od 2015. godine. Do danas, njihove prostorije, akvarijume i terarijume, baštu sa bonsai drvećem i kornjačama, videlo je preko 25.000 učenika u okviru organizovanih poseta. Među njima je bilo od dece iz vrtića, preko uzrasta osnovnih i srednjih škola, ali i studenata najrazličitijih fakulteta. Kako kaže Branislav, individualne posete ne uspeva da zabeleži.
Međutim, postavlja se pitanje – šta ih to zapravo razlikuje od objekata slične namene? U neobaveznom razgovoru, pre uključivanja samog diktafona, saznajemo prvu, a verovatno i ključnu, informaciju o ovoj oazi.
Prema rečima našeg vodiča, gotovo 80 odsto živih bića koja smo bili u prilici da vidimo su zapravo ovde pronašla svoj azil. Ostalih 20 odsto se desilo čistom reprodukcijom.
Dešavalo se da ljudi dođu po savet za svoju bolesnu zmiju, ostave je i nikada se više ne pojave. Nekada ih, čak, bez prethodne najave ili razgovora, vlasnici ostave ispred ulaza. Takve situacije nisu retkost. Međutim, ekipa iz Javnog akvarijuma do sada nije odustala ni jednom. Svakom novom stanovniku pružila je dom, hranu i neophodnu brigu. Na pitanje da li su nekada pomišljali da odustanu, odgovor je bio negativan.
Gotovo trideset godina svog života je Branislav Jakovljević utkao u celokupnu ideju zaštite životinja, gde je na prvom mestu njihova dobrobit.
U dvorištu pored same zgrade nalazi se bašta sa bonsai drvećem, bambusom sa evropskog tla, ali i omanjim jezerom gde su se kornjače najrazličitijih veličina sunčale. Tada sam bila u prilici da čujem prvu lekciju i naučim nešto novo.
Ispred sebe sam mogla da vidim kornjače koje nisu sa ovog podneblja, već iz Južne Amerike. Kako su mi rekli, invazivna su vrsta i u poslednjih dvadeset godina nanele su veliku štetu domaćim vrstama kornjača, pa i riba, uništavajući im gnezda.
Nemaju prirodnog neprijatelja, a i dobro su se adaptirale na uslove. U prirodu su dospele čovekovim nemarom. Ranije su bile kućni ljubimci, no kako vremenom rastu, neodogovornim vlasnicima je najjednostavnije bilo da ih puste u prirodu.
Do danas su gotovo prepolovile brojnost domaćih, autohtonih vrsta. Danas, nadležne službe imaju obavezu da ih eliminišu u slučaju da ih pronađu u prirodi. Može se reći da je čovek, još jednom, uspeo da napravi štetu.
I pored realnosti koja nije uvek najlepša, smatraju i bore se da što veći broj ljudi, prvenstveno dece, obrazuju i nauče kako da postupaju sa životinjama, bilo da su u pitanju ribe, kornjače, kućni ljubimci ili životinje koje viđamo u prirodi.
Rečeno mi je da je i to jedan od razloga zašto su odlučili da otvore svoja vrata za javnost. Glavna misija im je edukacija, kako dece, tako i odraslih. Za ovih pet godina koliko su u konstantnom kontaktu sa najmlađima, pored regularnih obilazaka, organizovali su i brojne radionice za decu, projekcije u njihovom bioskopu, ali i proslave dečijih rođendana koje su samo jedan od načina za sticanje preko potrebnih finansija.
Jako su ponosni na činjenicu da je do sada svaki rođendan prošao više nego uspešno, sa mnogo osmeha i radosti, ali i dosta naučenih lekcija o životnoj sredini, životinjama i brizi o istim. Kada se i desi da izgube motivaciju, to ne traje dugo, jer im volju i upornost osnaži knjiga utisaka koju dele sa velikim brojem pratilaca širom društvenih mreža.
https://www.facebook.com/912915975431599/posts/3147388231984351/
Kako i odrasli posetioci ne bi bili zapostavljeni, svake nedelje u podne organizuju čas biologije za građane, po rečima našeg sagovornika, veoma uspešno. Cene ulaznica su simbolične, a gotovo za svaku grupaciju postoje i dani kada je ulaz slobodan.
Za odrasle osobe ulaznica košta 300 dinara, dok je za decu 150 dinara. Različitim danima u nedelje omogućen je besplatan ulaz za penzionere, osnovce i srednjoškolce.
Trudnicama, osobama ometenim u razvoju i osobama sa invaliditetom, kao i deci bez roditelja, vrata Javnog akvarijuma su uvek širom otvorena bez naplate ulaza. Stiče se utisak da im novac nije na prvom mestu, već jedino kao sredstvo da velikom broju riba, zmija, kornjača, tarantula i ostalih stanara na ovoj adresi omogući hranu i normalne uslove za boravak.
Ovakav utisak dodatno pojačava činjenica da je većina akvarijuma ručni rad, snalaženje pomoću, kako kaže Branislav, ,,štapa i kanapa”. Umetnički su nastrojeni i ne izbegavaju rad, što se na samim akvarijumima i vidi.
Dešavalo se da od turista dobije komentare kako je lepše nego u Budimpešti. Iako je, kako mi je rekao, svestan da je razlika makar u milionima uloženog novca, ne krije radost i ponos zbog takvih komplimenata. Nedavno im je puklo staklo na jednom akvarijumu staro 25 godina, pa su sada u potrazi za finansijama kako bi to isto staklo i zamenili.
Brojni projekti koje su pisali i slali na adrese različitih ministarstava ostali su samo to, projekti isplanirani na papiru. Nisu sigurni zbog čega je to tako, ali ni ne mare. Snalaze se, kao što je to i do sada bio slučaj. Mesta za politiku nema, već samo za prirodu, ekologiju, životinje i dobru energiju.
U nedostatku su i za jedan projektor ili veći televizor pomoću kog puštaju filmove u bioskopskoj sali, a s obzirom da se bliži oktobar i treći po redu Festival kratkog podvodnog filma i fotografije, u potrazi su za sponzorima kojima se uvek velikodušno oduže.
Kako ni u regularnim vremenima nije lako, za vreme vanrednog stanja, proglašenog zbog pandemije virusa Korona, bilo je daleko teže. Hrane je bilo za svega 3 do 5 dana, u najboljem slučaju za jednu nedelju. I tada su još jednom pokazali svoju kreativnost, ovoga puta čak i pod pritiskom.
Nije bilo novca za najkvalitetniju hranu koju se inače trude da omoguće, ali su se pronalazili načini da ni jedna životinja ne ostane gladna. Mesio se ili otkupljivao hleb koji bi pekarima ostajao na kraju radnog vremena, delilo se, merilo i razmeravalo, ali je svaka životinja bila sita. Veoma su zadovoljni i odzivom ljudi na društvenim mrežama koji su im takođe pomogli i donirali putem žiro računa ili na druge načine. Odustajanje nije bila ponuđena opcija.
Sada se raduju povratku svakodnevnim obavezama u regularnom režimu, ali i ljudima koji im ponovo počinju dolaziti. Nedavno su održali i osmi po redu Aquaterra sajam akvaristike i teraristike. Deo su stalne postave tokom Noći muzeja, a tome se nadaju i nestrpljivo iščekuju i ove godine.
Na Festivalu nauke učestvuju već tri godine. Organizovali su i Osmomartovski bazar za preduzetnice na kom su damama na kraju dana uručili i simbolične poklone. Sada ih očekuje Sajam malih preduzetnika i proizvođača, 20. i 28. juna na kom obećavaju, pored upoznavanja sa proizvodima malih domaćih proizvođača, dosta pozitivne energije i druženja.
U planu imaju brojne ideje, od kojih se nekima i sam dan realizacije bliži. Pored biotopa iz svih krajeva sveta, od Amazona, preko afričkih jezera i azijskih voda, pa sve do Jadrana, uskoro će biti završen deo gde će biti izloženi domaći vodozemci i gmizavci. Svakodnevno rade na pronalaženju prostornih rešenja za ribe i gmizavce koji su prerasli svoje trenutne domove. Daću sebi za pravo da kažem kako mi se čini da nikada ne miruju.
Kako kažu, trude se da ljudima uklone strahove i predrasude kada su u pitanju egzotične životinje, zmije, tarantule ili različite vrste iguana, gekona, malih zmajeva kako volim da ih zovem.
Kod mene su uspeli da otklone predrasudu da su svi kavezi zapravo svojevrstan zatvor. Nakon gotovo dvosatnog boravka izlazim prepuna utisaka. Deluje, šta god da napišem neće biti dovoljno dobro. No, da li je zbog dobre muzike koja je izlazila iz zvučnika širom ambijenta ili zbog zvukova pumpi koje filtriraju vodu, bila sam dovoljno mirna i sigurna da će se sve kockice sklopiti kad se utisci slegnu.
Mislim da se tako i dogodilo, doduše, nakon dosta odugovlačenja i odlaganja. Verovatno, potajno, tražim izgovor da ponovo posetim zmiju Živanu i iz susedne prostorije je posmatram uz zvuke papagaja i žamor ljudi.
Popust za članove Kluba čitalaca Danasa
Sve informacije, cene karata i radno vreme, možete pronaći na sajtu Javnog akvarijuma i tropikarijuma, kao i na njihovom instagram profilu i facebook stranici. Svim članovima Kluba čitalaca Danasa obezbeđen je popust od 25 odsto na cenu ulaznica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
