U kom trenutku bi Severni ledeni okean mogao da ostane bez leda?

Objašnjenje naučnika da je morž najverovatnije zaspao na santi leda i onda otplutao na jug ka Irskoj zabavila je mnoge i bila inspiracija za brojne mimove koje smo mogli da vidimo na društvenim mrežama.

Međutim, iako zabavna, ova vest simbol je zabrinjavajućeg trenda sve većeg topljenja leda na Arktiku, piše Tamara Radovanović za portal Klima101.rs.

Brzina kojom se menja predeo na samom severu Zemljine kugle je neverovatna, a naučnici predviđaju da bi već sredinom ovog veka moglo da se dogodi da Severni ledeni okean preko leta bude praktično odleđen.

Sezonski ciklus morskog leda na Arktiku

Klimatske promene u jedinstvenim oblastima Arktika nisu predmet rasprave, već surova realnost. Porast globalne temperature utiče na to da se Arktik zagreva dva puta brže od ostatka planete, što dovodi do ubrzanog topljenja ledenog pokrivača. Ovo smanjenje ledenog pokrivača na Arktiku predstavlja veliku i vidljivu posledicu klimatskih promena.

Svake godine morski led Severnog ledenog okeana prolazi kroz sezonski ciklus. Površina leda raste i povećava se tokom hladnih zimskih meseci na severnoj hemisferi i dostiže maksimum u martu. Zatim, kako temperature rastu u proleće i leto, ledeni pokrivač se smanjuje, a minimum se obično javlja u septembru.

Satelitska merenja, koja su započeta sedamdesetih godina prošlog veka, pokazuju trend sve većeg otapanja leda tokom leta i sve manjeg stvaranja novog leda tokom zime. Prema podacima NASA, minimum prostiranja arktičkog morskog leda se svake decenije smanjuje za oko 13 odsto u odnosu na prosek 1981-2010.

Severni ledeni okean bi mogao da bude bez leda već sredinom veka

Topljenje leda na Arktiku i nestanak staništa polarnih medveda bili su među prvim simbolima kojima su široj javnosti približene posledice globalnog zagrevanja.

Kako nestanak ledenog pokrivača na ovim predelima trenutno prati najcrnje prognoze naučnika, mnogi su počeli da govore o letu bez leda u Severnom ledenom okeanu kao događaju koji će pokazati razmere pogubnog uticaja ljudi na klimu planete.

Ovde je samo važno napomenuti da odleđeni Severni ledeni okean ne znači da u njemu nema nimalo leda, već da ukupna površina morskog leda pada ispod milion kvadradtnih kilometara.

Mnoga istraživanja za cilj imaju da otkriju kada bi Arktički okean mogao da ostane bez leda.

U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Geophisical Research Letters, naučnici širom sveta simulirali su evoluciju arktičkog ledenog pokrivača, koristeći četrdeset različitih klimatskih modela. Modeli su obuhvatili različite emisione scenarije, uključujući i one koji pretpostavljaju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u budućnosti.

Studija je pokazala da se u većini simulacija predviđa smanjenje ledenog pokrivača ispod jednog miliona kvadratnih kilometara tokom letnjih meseci pre 2050. godine, čak i ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte znatno smanje.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.