Foto: Ljubiša Đonić - Istorijska zbirka Narodnog muzeja u KragujevcuBaš na današnji dan navršava se punih 182 godina od kada je rektor Liceja Atanasije Nikolić u Kragujevcu pokrenuo svoju školu „fehtovanja” (mačevanja), što se uzima za početak srpskog sporta. Mačevanje je podstaklo, gimnastiku, streljaštvo, jahanje.
Početak brige o telesnom zdravlju i fizičkoj spremi i kondiciji poklopio se sa dolaskom u grad na Lepenici prvog rektora Liceja Atanasija Nikolića.
Pokrenuvši mnoge stvari u Kragujevcu i Srbiji, od pisanja i štampanja udžbenika, poboljšanja poljoprivrede i stočarstva, preuzimanja Teatra od Joakima Vujića (prvo u Kragujevcu, a kasnije i u Beogradu sa Sterijom „teatar na Đumruku”), on je u naše krajeve doneo i usadio naviku „svakodnevnog telovežbovanja”.
Kao rektoru Liceja, Nikoliću nije trebalo mnogo da uoči da su učenici kragujevačkih škola – Gimnazije i Liceja izuzetno zakržljali i da se nepravilno telesno razvijaju.
Tim povodom je 14. decembra 1839. godine zvanično podneo zahtev samom knezu Milošu Obrenoviću da pri Liceju osnuje školu „fehtovanja” (tadašnji izraz za mačevanje), koji je knjaz odmah i odobrio.
Sve je to pedantno zapisao i preneo profesor Milen M. Nikolić u gimnazijskoj „Spomenici”, povodom njene stogodišnjice i taj datum se uzima kao zvaničan početak organizovanog bavljenja sportom u Srbiji „od Beograda pa na niže”.
Pošto se do tada u našim školama nikakav značaj nije pridavao telesnom vežbanju i fizičkoj kulturi, rektoru Nikoliću je u obuci mačevanja kragujevačkih pionira pomagao i njegov kolega, licejski profesor Nikola Petrović, a Milen Nikolić beleži da su ovu „privatnu školu fehtovanja”, sem gimnazijalaca i licejaca, pohađala i deca uglednih kragujevačkih građana i Miloševih dvorana.
Ovu činjenicu navodi i poznati istoričar sporta Milojko Tubić u svojoj knjizi „Jugoslovenski sport”, gde u o odeljku o Srbiji kaže: „U Kneževini Srbiji Atanasije Nikolić 1839. godine pokreće privatnu škole za mačevanje koju pohađaju kragujevački učenici i druga kragujevačka omladina”, evidentirajući da je sličnu školu u Beogradu „tek” 1843. godine osnovao izvesni Jovan Ninić.
Mačevanje je iniciralo i ozbiljno organizovanje i u ostalim sportskim disciplinama, pre svega, gimnastici, streljaštvu i jahanju, ali i stručnijem prilasku predavanju fizičke kulture u srpskim školama.
I na tom polju su zaslužni ljudi koji su ili rođeni ili radili u Kragujevcu.
Nastavnik koji je predavao fiskulturu u kragujevačkoj Gimnaziji i Učiteljskoj školi, takođe, prvoj u Srbiji osnovanoj 1870. godine Predrag Predragović napisao je i prvi udžbenik o fizičkoj kulturi kod nas, pod imenom „Kratka upustva za predavanje gimnastike”.
Zbog poboljšanja kvaliteta nastave fizičke kulture, u Kragujevcu je tokom letnjeg raspusta 1872. godine u Učiteljskoj školi organizovan jednomesečni kurs za nastavu fizičkog, koji je držao Predragović.
Na njemu je učestvovalo 75 učitelja i nastavnika, što je u ono vreme bilo oko 15 odsto ukupnog prosvetnog kadara u Srbiji. Zbog uspešnosti kurs je ponovljen i narednog leta, a ministarstvo je školske 1872/73. godine odštampalo Predragovićev udžbenik u 1.000 primeraka i podelilo ga prosvetarima.
Na gimnastiku se sa razvojem i jačanjem države i njenim potrebama (prevashodno odbrambenim jer je svako bavljenje sportom u Srbiji u 19. veku bilo u toj funkciji) nadovezalo i streljaštvo.
Još 1881. godine formirana je Kragujevačka streljačka družina (danas „Čika Mata”) koja je svoj objekat za vežbanje dobila šest godina kasnije (sada bokserski klub) na Strelištu u Velikom parku, gde se već u to doba odvijaju značajna takmičenja.
Šumadijsko oblasno kolo jahača „Knez Mihailo” osnovano je 1889. godine, na inicijativu vojničkog konjičkog kluba (trke su se održavale i ranije), a od kragujevačke opštine za svoje potrebe 1895. godine dobijaju teren na korišćenje na Mihajlovcu, u današnjem Vašarištu.
Današnji Hipodrom na Stanovljanskom polju podignut je tek 1930. godine.
Prva žena – nastavnica gimnastike bila je Kragujevčanka.
Natalija Ristić (rođena 1880. godine) je gimnastikom počela da se bavi 1895. godine u Viteškom društvu za gimnastiku i borenje „Dušan Silni”.
Ispit za nastavnicu gimnastike položila je 1900. godine i bila je pravi primer ondašnjim roditeljima da „puštaju” žensku decu da se bave sportom, a kasnije predavala fizičku kulturu u beogradskoj Višoj ženskoj školi „Kraljica Draga”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
