U Muzeju čokolade u Beogradu: Sve o kraljici slatkiša

Nedavno otvoreni Muzej čokolade u Beogradu jedinstven je po organizovanom obilasku uz stručna pojašnjenja kustosa, jer se akcenat stavlja na doživljaj edukativnog karaktera.

Često se može čuti kako je čokolada dobar lek za različite boljke. Skoro je na glasu kao i rakija. Ukoliko vas boli stomak, pojedite komad crne čokolade. Ukoliko vam se naglo slošilo, mora da vam je pao šećer, pojedite parče čokolade.

Ukoliko vas je dečko ili devojka ostavila – poješćete čokoladu bez da vam je iko išta rekao. Tako posmatrano, čokolada je neka vrsta univerzalnog rešenja. Svaku bol može da ublaži, a nije lek.

Zbog svoje, u istoriji čovečanstva, velike uloge u prehrani ljudi, ne čudi činjenica da se neko dosetio da posveti svoje vreme i interesovanje kraljici svih poslastica, a svoju ljubav prema istoj kruniše jednim slatkim muzejom.

U Beogradu, to je učinio Nenad Radulović, koji se postarao da nas provede kroz dugu životnu priču ovog slatkiša.

Da bi priča bila potpuna, najpre se moramo vratiti tamo gde je sve počelo, na prostore tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike u vremena kada su na tim teritorijama bile Maje i Asteci. U prostoriji uređenoj da asocira na panamske prašume, teško je ne uočiti veliki trud uložen u dočaravanje same atmosfere, kako vizuelno, tako i uz pomoć zvučnih efekata koji dodatno stavljaju akcenat na ambijent u kom se nalazimo.

Soba uređena replikama predmeta koji datiraju od više od četiri hiljade godina, odnosno dve hiljade godina pre nove ere, vraća nas tamo gde je sve počelo. Neizbežno je primetiti i repliku ploda kakaovca koji je suštinski osnov sastava čokolade.

Svaki slučajni, ali i namerni, prolaznik u mogućnosti je da izvuče kolačić iz glave majanskog božanstva u kom se krije njegova poruka za taj dan. Naš vodič nije krio činjenicu da su „proročanstva” u gotovo 100 odsto slučajeva pozitivna.

Sledeća prostorija nas vodi u doba 16. veka, kada je kakao napravio svoju premijeru na evropskom tlu. Iako se zasluge pripisuju Kolumbu, on zapravo nije shvatao značaj ove biljke, već je među njegovim ljudima bilo onih čija je mašta bila zaintrigirana ovim plodom koji je drevnim narodima služio i kao vrsta valute.

Kako naš kustos ističe, smatra se da je zapravo general Ernan Krotes upoznao Pirinejsko poluostrvo sa kakaom. Španski kralj Filip II, ljubomorno je čuvao novi prehrambeni proizvod, daleko od očiju šire javnost.

Malo po malo, nakon što su se na njegovom dvoru služili napitci slatkog, ali jakog ukusa, ono što bismo mi danas nazvali toplom čokoladom, pojavili su se i drugi plemići koji su to želeli da imaju na svom dvoru. Među njima, bila je i žena Luja XIII, Ana od Habsburga, kojoj dugujemo zahvalnost za upoznavanje Evrope sa ovom čudnom i do tada nepoznatom biljkom.

Tok razvoja se lako može pretpostaviti. Momenat industrijalizacije i masovnije proizvodnje samo je ubrzao proces proizvodnje i učinio čokoladu dostupnom širem krugu potrošača. Sam proces, ostao je isti kao iz 1847. godine, kada je u Engleskoj i napravljena prva tabla čokolade.

Dalje se selimo na naše podneblje, u Jugoslaviju 1902. godine kada je Konstantin Šonda svoju već postojeću ponudu poslastica obogatio prvom tablom crne čokolade koja se zvala „Olga”. Kao omaž Šondi i njegovoj maloj fabrici, u muzeju su izložene njegove kutije stare gotovo čitav vek.

Prostorija posvećena ovim prostorima čuva brojna stara pakovanja, od „Šondine” čokolade koja je imala slogan „Svetski rat u slikama”, preko pakovanja fabrike „Roda”, pa sve do „Kraša” koji i danas možemo naći na rafovima marketa. Nismo mogli da ne primetimo da je jedna naša ambalaža poslužila i više nego kao inspiracija čuvenoj švajcarskoj „Milka” čokoladi.

Neizbežno je bilo prodiskutovati o manjim proizvođačima čokolade koji danas postoje i rade na principu „kvalitet ispred kvaniteta”, te nas je Nenad sa oduševljenjem uputio na dve manje radnje koje su ideji muzeja pružile podršku, a to su „Adore“  i „Premier“. Jedan kutak uređen je u čast nekadašnje SFRJ, a sa čajnika prisutne posmatra niko drugi no Josip Broz Tito. 

Poslednja, ali ne i manje vredna, prostorija nosi naziv „Fashion room”, jer su svi izloženi eksponati jestivi. Kada se proizvodnja čokolade ukrsti sa umetnošću, dobiju se cipele, tašne, kuće, ali i kutije za alat u kojima je i sam alat napravljen od čokolade.

U staklenim vitrinama prikazani su sastojci koji su nephodni za proizvodnju prave, čiste crne, mlečne i čokolade sa lešnikom. Posetiocima je obezbeđen i kutak za fotografisanje, a na kraju samog obilaska i degustacija tople čokolade, kao i mali, čokoladni pokloni.

Kada se sve sabere, ostaje osećaj zadovoljenih čula i unutrašnje ispunjenosti, te se, slobodno, može reći, da je prvobitni cilj muzeja da pruži edukativnu komponentu i te kako dostignut. Ostaje samo da vidimo da li će i proročanstvo biti ispunjeno.

Popust za članove Kluba čitalaca Danasa

Sve informacije, cene karata i radno vreme, možete pronaći na sajtu Muzeja čokolade. Svim članovima Kluba čitalaca Danasa obezbeđen je popust od 20 odsto na cenu ulaznica.