U Srbiji između šest i osam odsto stanovnika ima neku od retkih bolesti

Međunarodni dan retkih bolesti - 28. februar

Ostavite komentar


  1. Nesto u ovim statistikama ne stima.
    Retka bolest je definisana sa ‘manje od 5 obolelih na 10 000 stanovnika’, znaci, radi lakse matematike: ‘maksimum jedan na 2000 stanovnika’.
    Na svetu zivi sedam milijardi ljudi, ako podelimo sa dve hiljade dobijemo oko 3.5 miliona, a ne 300 miliona iz podnaslova!? Razlika je tacno sto puta (onih pola miliona otpisujemo zbog ‘BAREM jedan na 2000’, zaista retke bolesti, to je i jedan na 50 000 i manje)
    Sledece: ‘U Srbiji sest do osam posto’!?
    Da li potpisnik clanka shvata da je to oko pola miliona stanovnika? ‘Od RETKIH bolesti’???
    Znaci, od svetskih 3 miliona, pola miliona je u Srbiji??? Hajte!
    Dajte malo proverite zareze u procentima ili, ako preuzimate brojke od nekih tutumraka koji ne znaju matematiku ali pisu za novine, nadjite originalne brojeve…
    Trece, da se vratimo brojkama..
    Ako bismo pola miliona podelili sa 100 (recimo da je tutumrak zeznuo zarez za dve decimale) – dobijamo 5000 kao broj ljudi sa retkim bolestima.
    Ipak, u clanku se navodi dvadesetak hiljada lecenih, sto je cetiri puta vise od 0.07 posto, (‘6-8 posto’ podeljeno sa sto), te bi u Srbiji broj ljudi sa retkim bolestima iznosio oko 0.28 posto, sto je izuzetno mnogo!
    Naime, ako podelim o broj stanovnika Srbije (oko 7 miliona) sa dve hiljade (kriterijum da je bolest retka), dobili bismo maksimalno 3500 stanovnika koji pate od tih retkih bolesti…
    Razlika 3500 i dvadesetak hiljada je jos i veca i znaci da u Srbiji ima oko 600 posto vise slucajeva retkih boilesti nego u svetu…porazavajuci podatak i bez onih 6-8 posto ( ‘pola miliona’) kako to naslov kaze…
    Neznanje matematike?
    Neznanje jezika (katastrofalan prevod sa engleskog???)
    Nemanje pojma o cemu se pise?
    Nemojte se sramotiti vise ovakvim greskama.

  2. Kako bi bilo da se objave podaci? Ne ovi % od procenjenog %, nego kako se tačno došlo do 6-8% STANOVNIŠTVA? Pošto ja znam, reći ću – prepisalo se sa Interneta. Naravno. I to ne za tačno za Srbiju, nego za „ostatak sveta“.
    Nemamo nikakve podatke za Srbiju.
    Medjutim, mi se „aktivno borimo“ za ove, van svake sumnje krajnje opasne pojave, medjutim pitanje je KAKO?
    80% retkih bolesti je genetskog porekla, za šta – najiskrenije – nema mnogo pomoći. Mi, dakle, uporno mašemo zastavom kako se borimo protiv ove grozne pojave, reklamiramo se, a protiv nje se jednostavno ne možemo boriti, kao što se niko u svetu ne može boriti (recimo, USA ima više obolelih od nas, u procentima i broju obolelih).
    Većinu retkih bolesti čine atipični kanceri. Kako bi bilo da objavljujemo malo češće koliko ima kancera u Srbiji, ali JOŠ VAŽNIJE – kolika je stopa smrtnosti od kancera ovde, a kolika u svetu? U Evropi „vodimo“ po smrtnosti, ubedljivo.
    Vrste kancera koje u razvijenim zemljama imaju pristojne šanse za izlečenje, ovde su mahom smrtonosne. A to je nešto što možemo poboljšati, potreban je novac i još koješta, ali ne samo novac.
    A i kod novca je pitanje šta nam više treba, gondole i Beograd pod vodom sa kipovima vladara, ili uspešne terapije koje spasavaju živote.
    A na svakih 20 medijskih pominjanja retkih bolesti (kod kojih se, na žalost, ne može mnogo učiniti) dolazi jedna pomena onkoloških oboljenja – i to je praktičnu uvek u kontekstu „da je gnusni NATO pakt odgovoran“ – verovatno jeste za deo, ali ove bolesti postoje i tamo gde NATO pakt nije ništa „bacao“.
    Članak o upravo bednom procentu izlečenja onkoloških oboljenja (kancera) sam poslednji put video pre jedno dve-tri godine. „Nije dovoljno interesantan“, mada je jako bitan…

  3. Nesto smrdi ili u statistickim podacima ili u drzavi Srbiji (zdravstvo) jer toliki odstotak bolesnih od retkih bolesti pobija njihovo ime. Ako se uporedi statistika za celo covecanstvo dobija se mnogostruko manji broj po glavi! Da li smo toliko gori i od najgorih a znamo koliko bede i sirotinje ima na svetu?

Ostavite komentar


Zdravlje

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bilja Krstić, muzičarka

Postoji mnogo razloga i načina da podržimo Danas. Jedan je da postanemo članovi Kluba čitalaca Danasa.