U Srbiji pola miliona ima problem sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća

Upravo je to bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

U susret 18. novembru, Svetskom danu HOBP, u organizaciji Udruženja pulmologa Srbije održana je online tribina „Zdravo bez kašlja“ o značaju i prevenciji kako kašlja tako i HOBP.

Stručnjaci upozoravaju, posebno u vreme pandemije SARS CoV2, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka u stalnom porastu i da od nje pati svaki deseti stanovnik naše planete.

Jedna je od retkih bolesti koja u 21. veku ima rastuću stopu oboljevanja i smrtnosti, a procene su da blizu pola miliona ljudi u Srbiji ima problem sa HOBP. Nameće se pitanje šta bi mogli biti razlozi za tu zabrinjavajuću činjenicu.

„Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima od kojih je pre svega prisutan kašalj. I u svetu, a posebno kod nas oboleli se suviše kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici”, ističe prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.

Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova, naglasila je prof. dr Ristić i dodala da HOBP vodi u respiratronu slabost, značajno narušenu radnu i životnu aktivnost.

„Ova pandemija i zagađenost vazduha, koji dišemo, učinila je da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća”, naglasila je Ristić.

Treba reći da je kašalj odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva, istaknuto je u okviru razgovora.

Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašalja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem, koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine, su sve alarmi za odlazak kod lekara ili pulmologu kako bi se uradila spirometrija, ispitivanje plućnih disajnih parametara.

Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om, u odnosu na zdravu populaciju. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a, pluća su sve slabija, a kvalitet života tih pacijenata ugrožen, istakla je prof. dr Ristić.

Kao neke od načina prevencije i lečenja istakla je važnost zaštite i ojačanja imunog sistema i pluća navodeći da kada su oslabljena, „bivaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama”, te da se savetuje prestanak pušenja, redovna primena propisane terapije, fizička aktivnost i uzimanje dovoljno voća i povrća.

„Prema svetskim smernicama za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje 4 meseca pa i duže, jer se njime olakšava iskašljavanje sekreta”, dodala je prof. dr Ristić.

Kao najnoviju preporuku britanskih smernica prof. dr Ristić istakla je uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja, a s obzirom da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, kada su uglavnom virusi uzročnici, ne treba odmah uzimati antibiotike.

„Savetuje se podizanje imuniteta u cilju borbe protiv virusa, smanjenja infekcija i to sa prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom C koji doprinose normalnoj funkciji imunološog sistema, popravljajući zdravlje pluća i čitavog organizma”, savetuje prof. dr Ristić.

Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem koji smeta svakoj osobi, a pogodno je tlo za razvoj infekcija. Zato je neophodno voditi računa o zdravlju disajnih puteva

„Respiratorne infekcije se mogu manifestovati različitim intenzitetom, od blage kliničke slike do komplikacija koje se moraju lečiti u bolničkim uslovima”, istakla je doc. dr Sanja Krejović-Trivić, specijalista ORL- fonijatar iz Udruženja laringologa Srbije.

Hiperprodukcija sekreta u gornjim respiratornim putevima može dovesti do zapaljenja sinusa, uva i grla, problema sa disanjem i gutanjem, a postnazalno slivanje sekreta dovodi do kašlja i komplikacija u donjim disajnim putevima, naglasila je doc. dr Krejović-Trivić, te dodala da kašalj predstavlja veliki problem, kao jedan od najkompleksnijih respiratornih simptoma.

Najčešći uzrok kašlja su rinosinuzitis koji dovodi do slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, kao i pulmološke bolesti i refluksna bolest, objasnila je doc. dr Krejović-Trivić. Ona je, takođe, istakla da je prevencija uvek najbolja terapija, te da zato treba na vreme ojačati imunitet uz pomoć prirodnih preparata na bazi organskog meda, propolisa, vitamina C.

Kao još jedan savet, istakla je potrebu za redovinim provetravanjem prostorija, te obraćanje posebne pažnje o ličnoj higijeni, zdravoj ishrani sa dosta tečnosti i vitamina, promeni loših životnih navika, a na samom kraju i neophodnost vakcinacije.

„Redovna toaleta nosa, kod dece i odraslih, je i prevencija i terapija stalno pristunog sekreta u nosu. Toaleta nosa hipertoničnim rastvorom je najbolji izbor za ispiranje nosa od bakterija i virusa, kao i za smanjenje otoka sluznice i osećaja zapušenosti u nosu zbog sekreta. Upotreba prirodnog sekretolitika je neophodna da bi se sekret lakše eliminisao iz respiratornih puteva uz prečišćeni propolis, med i vitamin C”, objasnila je doc. dr Krejović-Trivić