U Srbiji sve manje snežnog pokrivača

Porast temperature, koji se beleži od početka industrijske revolucije, ima sve veći uticaj na obrasce i količinu snežnih padavina.

Toplija klima za posledicu ima sve manje snežnih padavina iz razloga što veća temperatura uzrokuje ređu pojavu snega, ali i njegovo kraće zadržavanje na Zemljinoj površini kada dođe do formiranja snežnog pokrivača.

Zimska sezona (decembar-januar-februar) 2020/2021. godine u Srbiji je treća najtoplija zima od 1951. godine, koja je bila za oko  3.0 °C toplija od proseka za period između 1981-2010. godine.

Takođe, u celoj Srbiji ove zime je zabeležen manji broj dana sa snežnim pokrivačem u odnosu na prosečne vrednosti. U većem delu Srbije bilo je od 12 do 20 dana manje sa snežnim pokrivačem u odnosu na prosek, piše Tamara Radovanović za portal Klima101.rs.

Tokom poslednje decenije, samo su tri zime imale prosečne temperature ispod nule, i to su zime 2010/2011, 2011/2012 i 2016/2017. godine. Sa druge strane, vidimo da su u prošlosti zime sa prosečnim temperaturama ispod nule bile daleko učestalije.

Tokom druge polovine dvadesetog veka, broj dana sa mrazom tokom godine je bio relativno stabilan, sa prosekom od oko 105 dana po godini. Poslednje dve decenije došlo je do naglog smanjenja, tako da je u periodu od 2011-2020. godine, broj dana sa mrazom bio manji za oko 20 dana od proseka iz dvadesetog veka.

Šta više, jedine dve zime tokom kojih je broj dana sa snegom bio veći od proseka, odnosno veći od 31 dan, jesu zime 2011/2012 i 2018/2019. godine, kada je zabeležen blagi porast broja dana sa snežnim padavinama u odnosu na prosek. Broj dana sa snegom poslednjih godina izgleda još dramatičnije kada se uporedi sa zimama iz pedesedih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je u proseku svaka druga zima imala više od 41 dan sa snežnim pokrivačem.

Snežni pokrivač igra značajnu ulogu u klimatskom sistemu. Sneg doprinosi ravnoteži energentskog budžeta Zemlje, jer reflektuje oko 80 do 90 odsto Sunčeve energije nazad u svemir i na taj način pomaže u regulisanju razmene toplote između Zemljine površine i atmosfere, čime hladi planetu.

Osim što utiče na hlađenje atmosfere, snežni pokrivač pomaže i u održavanju toplote tla, tako što zadržava toplotu u zemlji i sprečava isparavanje vlage sa zemlje u atmosferu. Na taj način, zemljište i organizmi mogu biti zaštićeni od promena temperature vazduha iznad.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.