U svetu gladuje oko 811 miliona ljudi: Šta najviše utiče na problem gladi i kako ga prevazići?

Dok se, sa manjim ili većim uspehom, čitav svet bavi sagledavanjem i saniranjem dugoročnih posledica pandemije COVID-19 i dok istovremeno traje borba sa drugim duboko ukorenjenim problemima globalnog društva, svedoci smo stalno dolazećih novih pretnji i iskušenja.

Slogan koji prati ovogodišnju globalnu kampanju glasi „Unapređenje proizvodnje hrane = bolja ishrana = zdravija životna sredina = bolji kvalitet života: da ne ostavimo nikog iza sebe”, i ima za cilj da podstakne osećaj lične i kolektivne odgovornosti, da probudi solidarnost i aktivizam, kako u svakom od nas ponaosob, tako na nivou zajednica i društva u celini.

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja.

Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Kampanja povodom obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ukazuje na činjenicu da se sve nagomilane globalne nedaće neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje pogađa planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj.

Živimo u vremenu u kojem preko tri milijarde ljudi širom sveta, što je oko 40 odsto svetske populacije, ne može sebi da priušti zdrave i bezbedne namirnice što, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na duže staze, što je još problematičnije, ti ljudi bivaju zarobljeni u položaju sveopšte egzistencijalne nesigurnosti.

U svetu gladuje oko 811 miliona ljudi, a samo tokom 2021. godine, oko 193 miliona ljudi je bilo prinuđeno da se osloni na humanitarnu pomoć.

I pored ovako poraznih činjenica, važno je naglasiti – ključ rešavanja problema gladi u svetu odavno ne leži u količini proizvedene hrane.

Došli smo do tačke u kojoj se u svetu proizvodi dovoljno hrane za sve ljude na planeti. Naspram miliona gladnih, svaki četvrti orasli stanovnik naše planete ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazan. To nas dovodi do zaključka da problem zapravo leži u dostupnosti i pristupačnosti namirnica.

Ovaj već odavno prepoznat faktor, dodatno je u novije vreme produbljen drugim globalnim izazovima – pandemijom COVID-19, ratovima i konfliktima, migracijama, klimatskim promenama, nejednakošću, porastom cena hrane itd.

Činjenica je da su svim ovim globalnim potresima uvek prvo pogođeni oni koji su već bili najugroženiji. Naime, više od 80 odsto ekstremno siromašnih žive u ruralnim područjima i preživljavanje im zavisi od sopstvene poljoprivredne proizvodnje.

Takođe, klimatske promene najveći uticaj imaju na najsiromašnije u ruralnim područjima, jer direktno smanjuju prinose kultura i utiču na porast štetočina i bolesti koje ugrožavaju njihov opstanak i nutritivni kvalitet useva. Stoga ne čudi podatak da je oko 80 odsto raseljenih u svetu iz zemalja ili sa teritorija koje su pogođene nedostatkom hrane, pri čemu se mnoge od njih suočavaju sa ozbiljnim klimatskim nepogodama i prirodnim katastrofama.

Pored svega ovoga, više od 30.000 ljudi je svakog dana prinuđeno da beži iz svojih domova zbog sukoba i progona.

Ono što je sigurno jeste da ljudi širom sveta počinju da osećaju „domino-efekat“ svih svetskih pošasti koje su se udruženo nadvile nad nama i, očigledno, ne poznaju granice i podele koje je čovek veštački napravio.

Iako često ne deluje tako, moramo biti svesni da smo svi u nekom trenutku potencijalno ugroženi.

Kao jedino rešenje i ideal kome se mora težiti nameće se tzv. „održivi svet“, održiva planeta. To je svet u kome se svako broji i svako je podjednako važan. U skladu s tim je i formulisan i slogan koji prati ovogodišnji Svetski dan hrane.

Svi su pred zadatkom od značaja za ceo ljudski rod – vlade zemalja, akademska zajednica, civilni sektor, ali i svaki pojedinac, bez izuzetka – svi zajedno i solidarno moramo raditi na isticanju prava svih ljudi na hranu, na zdravu ishranu, ali i na mir i jednakost.

Svako od nas ponaosob, od najmlađih do najstarijih, može nešto da učini. Zajedničkim snagama mogli bismo da gradimo inkluzivniji svet koji ima održivu budućnost, sa ljudima koji svojim delima pokazuju empatiju i solidarnost.

Da probamo:

• Ne okreći glavu od problema koje vidiš oko sebe!
• Govori da te čuju i drugi – imaš uticaj!
• Doniraj – hranu, novac, vreme!
• Počni da ceniš hranu!
• Pomozi u ublažavanju klimatskih promena!
• Podržavaj male proizvođače hrane!
• Smanji energetsku potrošnju!