Modelovanje je postupak ekspliciranja uspešnih obrazaca psihološkog funkcionisanja. Ono daje odgovor na pitanje šta je to što uspešni ljudi rade i kako rade ono što ih čini tako uspešnima. Analiza svakog modela na koji se ugledamo podrazumeva 3 osnovna elementa kojima se mogu opisati obrasci njihovog ponašanja, a to su ubeđenja, fiziologija i strategije.
Ovladavanje ovim elementima je preduslov usvajanja modelovanog obrasca ponašanja.
*******
Modelovanje daje odgovor na pitanje šta je to što uspešni ljudi rade i kako rade ono što ih čini tako uspešnima.
*******
Ubeđenja
*******
Ubeđenja predstavljaju našu ličnu istinu o tome kakve su stvari zaista, šta je stvarnost i šta mozemo da očekujemo kao rezultat svojih aktivnosti u toj stvarnosti. Ono u šta verujemo, najčešće je ono što nam se dešava
*******
Ubeđenja su pretpostavke koje imamo o sebi, drugima i svetu oko nas. Ubeđenja predstavljaju našu ličnu istinu o tome kakve su stvari zaista, šta je stvarnost i shodno tome šta mozemo da očekujemo kao rezultat svojih aktivnosti u toj stvarnosti. To je korisna adaptivna funkcija koja čoveku omogućava da sistematizuje i šematizuje svoje iskustvo,a time i da planira, postavlja ciljeve i radi, sa izvesnim stepenom sigurnosti u ishod. Selektivnost naše pažnje je pod jakim uticajem naših već formiranih stavova, vrednosti i uverenja. To znači da će neki aspekti stvarnosti imati veću šansu da se verifikuju u našem iskustvu nego neki drugi. Ono u šta verujemo, najčešće je ono što nam se dešava. Kada se istražuju ubeđenja osnovno pitanje je zašto neko radi to što radi, šta ga pokreće, šta ga motiviše, u šta veruje?
Ubeđenja koja se najčešće sreću kod ljudi su:
* ubeđenja o značenju (smisao onoga što se radi, svrha, cilj )
* ubeđenja o uzročnosti(od čega zavise događaji, šta ih izaziva, oćekivani ishodi događaja) i
* ubeđenja o vrednostima (životni prioriteti, kriterijumi vrednovanja, pridavanje ili odbacivanje značaja određenim stvarima).
Kada želimo da modelujemo ubeđenja, trebalo bi da se fokusiramo na ona koja stoje u osnovi konkretne veštine koju želimo da usvojimo. Pitanja koja nam u tome mogu biti od koristi su :
*Zašto radite nešto na taj način?
* Šta to za vas znači?
* Zašto je to važno?
* Šta bi se dogodilo kada to ne biste radili?
Da biste proverili da li je ono što ste saznali autentično uverenje i da li se uklapa u model veštine koju želite da usvojite, potrebno je darazmislite o sledećem:
* Kada biste verovali i ponašali se kao da je ovo istina, kako biste doživljaj sveta imali tada?
* Šta biste novo radili, da li biste nešto radili drugačije, da li biste mogli da uradite više nego sada?
Nekada se može desiti da su uverenja koja je potrebno da usvojimo da bismo postigli određene ciljeve, u suprotnosti sa onima koje smo do tada imali. Određeni sistem vrednosti se katkad može učiniti neprihvatljiv za osobu i navesti je da odustane od prvobitne namere da iskoristi neki model. Često je izvor neuspeha u određenoj aktivnosti posledica nemogućnosti da svoj sistem vrednosti usaglasimo sa onim što željeni cilj nosi. Isto tako, analiza uverenja koja stoje u osnovi neke željene aktivnosti nam može rasvetliti sopstvene iracionalna, nefunkcionalna ili destruktivna uverenja koja nosimo i pomoći nam da ih prevaziđemo.
Fiziologija
Psihološka stanja i procesi imaju svoje ekvivalente i u fiziološkom funkcionisanju neke osobe. Nečije unutrašnje stanje organizma se može detektovati preko telesnih manifestacija i gestova, pokreta i izraza lica. Obraćanjem pažnje na telesne manifestacije i njihovim oponašanjem se povratno mogu izazvati unutrašnja stanja koja su prisutna kod modela na koji se ugledamo. Na taj način se može pristupiti sopstvenim emotivnim potencijalima koji su do tada bili neiskorišćeni.Kada oponašate nečije fiziološke reakcije, obratite pažnju na sve i najsitnije promene koje možete da uočite.
******
Obraćanjem pažnje na telesne manifestacije i njihovim oponašanjem se povratno mogu izazvati unutrašnja stanja koja su prisutna kod modela na koji se ugledamo
******
Upadljivost telesnih reakcija nije uvek proporcionalna sa značajem koje imaju u nečijem ponašanju, pa se nekad sitni gestovi mogu pokazati kao veoma bitni.Autentičnost reakcija koje ste zapazili možete takođe testirati u različitim situacijama:
* Zamislite kako bi neko reagovao da radi ono što vi sada radite. Kako bi disao? Kako bi se kretao? Kakav bi izraz lica imao?
* Pokušajte da oponašate ove reakcije i primetite kako se osećate. Šta se promenilo u odnosu na vaše prethodno stanje i ono što ste doživljavali, osećali i o čemu ste razmišljali? Da li to liči na stanje koje vam je potrebno da biste unapredili željenu aktivnost i došli do cilja?
Strategije
Strategije su oni obrasci po kojima organizujemo svoje misli i načini na koje organizujemo i koristimo informacije koje skladištimo. Strategijama razmišljanja optimizujemo naše mentalno funkcionisanje tako što znanje i iskustvo koje stičemo osmišljavamo na način koji će nam omogućiti što efikasnije izvlačenje i postizanje željenih rezultata. Strategije su neodvojivo vezane sa već opisanim ubeđenjima pomoću kojih ih pokrećemo.
Jedna od bitnih pretpostavki za korišćenje strategija je ubeđenje o sopstvenim sposobnostima. Da bismo nešto uradili potrebno je da verujemo da smo za tako nešto sposobni. Dalje, moramo imati ideju o tome da zaslužujemo uspeh i da pripremimo adekvatne resurse za ostvarenje tog cilja. Takođe, potreban je i dovoljno jak i ubedljiv motiv koji će nas držati u uverenju da je cilj vredan truda. Ova uverenja nam skreću pažnju na cilj i bude radoznalost. Strategije takođe utiču na to kako vidimo svet, zato što su selektivno usmerene na razrešavanje određenog tipa problemskih situacija koje su nam u fokusu.
******
Strategije su oni obrasci po kojima organizujemo svoje misli i načini na koje organizujemo i koristimo informacije koje skladištimo
******
Strategije su putokazi koji nas vode ka tim rešenjima. One imaju tri osnovna modaliteta, tj. javljaju se u tri sistema reprezentacije koji se kombinuju u jedinstveni obrazac:
* Vizuelni sistem prezentacije, koji se oslanja na stvaranje mentalnih slika i predstava
* Auditivni sistem prezentacije se oslanja na praćenje unutrašnjeg dijaloga ili vezivaja informacija za određene zvučne efekte.
* Kinestetički sistem prezentacije koji se oslanja na fizički doživljaj i osete.
Ljudi se razlikuju po tome koliko koriste koji sistem prezentacije i kojim redosledom uključuju različite modalitete u sistem mišljenja. Kada otkrijete kako se neko služi različitim modalitetima prezentacije znaćete i kako postiže uspeh. Ljudi mogu da budu uspešni u različitim stvarima, od kojih neke ne moraju da budu pozitivne i konstruktivne. Oni su uspešni u korišćenju samodestruktivnih strategija kojima sabotiaju svoj napredak. Ukoliko vam nešto ne ide kako ste želeli i ne vidite očekivane rezultate, zapitajte se kakva strategija stoju u osnovi toga. Strategije uvek imaju efekta. Ali ako ste se obreli na mestu na kome niste želeli, najverovatnije je da ste koristili pogrešnu.
******
Ukoliko vam nešto ne ide kako ste želeli i ne vidite očekivane rezultate, zapitajte se kakva strategija stoju u osnovi toga.Ako ste se obreli na mestu na kome niste želeli, najverovatnije je da ste koristili pogrešnu.
******
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.