Foto: Marc Rossmann / Shutterstock.com

Snažna grmljavina, osim što može izazvati ogromnu materijalnu štetu, može ugroziti i živote ljudi stoga je potreban oprez i preduzimanje zaštitnih mera. Udar groma tokom jakog olujnog nevremena juče je ugrozio deset mladih ljudi u Drezdenu, a kako su objavili nemački mediji, četvoro od njih zadobilo je po život opasne povrede i prevezeni su u bolnicu.

Osoba pogođena gromom može imati vrlo ozbiljne zdravstvene posledice, a u nekim slučajevima strujni udar takođe dovodi do smrti. Oko deset posto, a neki podaci govore i do 30 posto onih koje pogodi grom umire.

Munja može pogoditi osobu direktno ili čak udariti u obližnji predmet i tako dovesti do povreda. Snažan elektro šok javlja se u delić milisekunde i izaziva neku vrstu kratkog spoja u srčanom mišiću. U nekim slučajevima to odmah dovodi do do smrti. Kod drugih, srce ponovo počinje da kuca samo od sebe, međutim, može se dogoditi da ne kuca pravilno te uzrokuje respiratorna zatajenja i gušenje.

Velika većina obolelih preživi udar groma, ali sa zdravstvenim posledicama i često s trajnim oštećenjem.

Oluja ili superćelijska oluja: U čemu je razlika?

Šta vam se može dogoditi kad vas udari grom?

Sajt Živim navodi da polovina do sedamdeset posto onih koji prežive udar groma ima značajne zdravstvene tegobe:

Strujni udar izazvan munjom prvenstveno dovodi do opekotina. Obično su samo spoljne, češće ispod metalnih dugmića na odeći i ispod nakita. U nesrećama koje uključuju električne uređaje, oboleli često pate i od opekotina u unutrašnjem tkivu.
Nakon udara groma na koži se često vide crvene oznake koje se mogu raspršiti poput perja ili oblikovati uzorak grananja. To se javlja na mestima gde su znoj ili kapljice kiše brzo isparili tokom udara.
Česti su poremećaji srčanog ritma.
Srčani zastoj događa se kod većine ljudi pogođenih munjom, i gotovo uvek dovodi do nesvesti, neretko i do privremene paralize (posebno donjih udova), konvulzije (grčevi) i/ili nemogućnost prisećanja na događaje koji su prethodili udaru groma.
Pacijenti često pate od nedostatka koncentracije ubrzo nakon udara. Neki mogu doživeti i promene ličnosti. U nekim slučajevima ova šteta je trajna.
Zastoj disanja izazvan je paralizom mišića za disanje i/ili poremećajem centra za disanje
Gubitak svesti, koma.
Povrede grudnog koša i stomaka, prelomi kosti, povrede oka i uha (ruptura bubne opne u 50 posto slučajeva je obostrana)
Različiti psihički i neurološki poremećaji mogu se javiti i kasnije.

Šta bi trebalo učiniti ako se zateknete kod povređene osobe u koju je udario grom?

Žrtvi udara groma može se odmah pristupiti i dodirnuti je bez opasnosti te ju je potrebno pregledati nakon što pozovete hitnu pomoć. Svaku žrtvu udara groma trebalo bi odvesti u bolnicu uz stalan nadzor životnih funkcija. Evo šta točno treba učiniti:

Odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć na broj 194.
Proceniti da li je moguće žrtvu premestiti na sigurnije mesto.
Proceniti stanje svesti, disanje i ostale znakove krvotoka te, ako je potrebno, odmah započeti s merama oživljavanja. Oživljavanje mora biti uporno i dugotrajno jer paraliza mišića za disanje može trajati duže vreme. Kad ima više žrtava, prednost u zbrinjavanju imaju uvek oni koje treba oživljavati.
Oesveštenu žrtvu postaviti u bočni položaj.
Zbrinuti ostale povrede (prelome, rane i opekekotine)

Gde ste najzaštićeniji od munja i gromova – u automobilu, vozu ili avionu?

Kako izbeći udar groma?

Postoji nekoliko korisnih saveta kojih se treba pridržavati.

Ako kreće oluja, a nalazite se na otvorenom prostoru, plivate ili se vozite u čamcu, odmah potražiti sklonište.
Ako čujete grmljavinu, dovoljno ste blizu da vas udari grom.
U zidanom objektu ne stajati pokraj prozora, otvorenih vrata, metalnih stubova i predmeta kao što su slavine, utičnice i električni prekidači.
Ne koristiti telefon i mobilni tokom oluje.
Ne tuširati se, prati veš ili sudove.
Isključiti sve električne uređaje tokom oluje.
Korisno je pravilo 30 + 30. Ako vidite munju i nakon 30 sekundi čujete grom, odmah potražiti sklonište, i najmanje 30 minuta od poslednje munje koju vidite i zvuka groma ne izlaziti iz skloništa.
Nikad ne stajati u velikoj grupi ljudi nego se raspršiti, kako bi u slučaju udara grom zahvatio manje osoba.
Izbegavati eksponirane tačke, posebno usamljena stabla i ivica šume.
U šumi potražiti zaklon kraj manjih stabala i grmlja.
Tokom oluje izbegavati nošenje metalnih predmeta.
Izbegavati boravak u blizini električnih instalacija i dalekovoda.