Ukršnji običaji i verovanja od Srbije do Ukrajine

U pravoslavnim crkvama nedelja koja prethodi Uskrsu zove se Strasna ili Stradalna Nedelja, gde je svaki dan Veliki i služe se bogosluženja, dok se na Veliki petak služe carski časovi čitanjem jevanđelja o događajima u dane stradanja Isusa Hrista.

Ponedeljak, utorak i sreda nas podsećaju na Hristove besede i velika dela koja je učinio, četvrtak na Tajnu večeru, a Veliki petak za sve hrišćane predstavlja veoma tužan dan Isusovog stradanja. Tog dana crkvena zvona ne zvone, već se čuju zvuci klepala, dok se uveče iznosi plaštenica (Uskršnje platno).

Verovanja kod Srba kažu da se tog dana zaustavljaju poslovi u polju, u kući se ne radi, dan kada se strogo posti. Upravo tog dana se u nekim krajevima zemlje samo farbaju jaja, dok se u nekim drugim krajevima Srbije jaja farbaju u četvrtak ili u subotu, radi toga što se veruje da na Veliki petak treba sve da miruje, i ne treba ništa da se radi.

Na Veliku subotu u Jerusalimu u hramu Svetog groba Gospodnjeg dešava se čudo, pojava „blagodatnog ognja“. U ovom hramu gde su sva kandila i sveće pogašena, na čudesan način se pali oganj, čiji plamen jerusalemski Patrijarh primi i daje dalje narodu.

Na Uskrsu zasnovana je hrišćanska vera i nada živih bića u vaskrsnuće. Na sam dan Uskrsa, nakon jutarnje službe, običaji nalažu da svoje poznanike pozdravite sa „Hristos vaskrse“, na šta odgovaraju „Vaistinu vaskrse“. Nakon toga se porodica okuplja za svečanom trpezom gde će uz ukrašena jaja biti servirana i jagnjetina.

Uskršnjim raznobojno ukrašenim i išaranim jajima, raduju se deca ali i odrasli, svako voli da njegovo jaje pobedi i bude najjače, razbije sva druga. Kod nas je tradicionalno bojenje jaja u varzil, potom ljuske od luka i šaranje listićima i cvetovima iz prirode. Veoma je interesantno bojenje jaja tutkalom koje je zabeleženo u selima istočne Srbije.

Bojenje jaja

Mnogi drevni narodi smatrali su jaje simbolom nastanka života i stvaranja. Mit o jajetu kao simbolu života zabeležen je u narodnoj tradiciji Srba, i kod ostalih slovenskih i drugih hrišćanskih naroda, tako da je spojena simbolika sa bojenjem, oslikavanjem i ukrašavanjem jaja dobila na značaju povodom uskršnjih praznika.

Hrišćanstvo beleži da se bojenje jaja pominje od 12. veka. Prema jednoj od legendi, Marija Magdalena je izgovorila „Hristos vaskrse“ kada je došla kod cara Tiberija u Rim. On joj je odgovorio da će se to desiti kada kokoška snese crveno jaje, na šta se jaje u njenoj ruci koju je pružila postalo upravo crveno. Kasnije je ova izgovorena rečenica postala glavni nosilac hrišćanske religije i vere.

Negde je zadržana tradicija bojenja jaja samo u crvenu boju, neizmenjena, dok se u nekim zemljama iz ljubavi prema Uskrsu i tom velikom hrišćanskom danu razvila prava umetnost oslikavanja jaja različitim tehnikama, poput upotreba boje i voska, papirom u boji, raznim semenkama, pirinčem, lepljenjem ljuski od luka, pomoću listova biljaka, vunom, perlicama, ukrasima, tutkalom.

Poslednjih godina zabeležena je masovna proizvodnja čokoladnih jaja kao i čokoladnih zeka. Postoje muzeji koji su posvećeni oslikanim i ukrašenim uskršnjim jajima kao što je grad Kolomija u Ukrajini, zatim muzej Osterei u Nemačkoj, grad Ćehanovjec u Poljskoj, muzej u Sankt Peterburgu.

Kokina avga, Grčka

Grčka je ostala dosledna tradiciji farbanja jaja u crvenu boju. Uskršnja jaja se farbaju u izrazito crvenu boju u skladu sa grčkom pravoslavnom tradicijom. Tvrdo kuvana jaja obojena u crveno (Kokkina avga) svečano ukrašavaju tradicionalni grčki uskršnji slatki hleb poznat kao tsoureki.

Pisanki, Ukrajina

Ukrajinci koriste vosak za ukrašavanje svojih kultnih uskršnjih jaja, koje zovu pisanki. Ova tehnika oslikavanja jaja poznata je po tome što imaju svetle, geometrijske ili cvetne šare koje vešti umetnici usklađuju sa crnom ili tamnijom pozadinom, ova kompozicija boja ih razlikuje od drugih šara uskršnjih jaja iz okolnih zemalja. Tradicionalno oslikavanja jaja u Ukrajini spadaju u domen narodne umetnosti. Kako Ukrajinci drže do lepote oslikavanja jaja i specifične prepoznatljive tehnike, postoji čak i muzej Pysanky u Kolomiji.

Češke kraslice

Česi takođe koriste vosak i boju za oslikavanje jaja, samo što je njihova tehnika kitnjastija i razigranija. Vosak se ručno nanosi na ljusku, potom spušta u boju, kako bi se stvorio željeni uzorak, taj proces se ponavlja više puta da se dobiju željene nijanse boja. Kraslice po sebi imaju stilizovane cvetove geometrijski složene, a mogu da se nađu i oslikani verski simboli. Postoje i druge tehnike, ali su vosak i boje na prvom mestu.

Osterei, Nemačka

Nemci takođe imaju dugu tradiciju oslikavana uskršnjih jaja, razlika je u tome što se Nemci dodatno zabavljaju odlaskom u prirodu gde se pali uskršnja vatra, bave se raznim igrama na primer čije se jaje najbrže kotrlja niz brdo, takmičenje u razbijanju jaja da bi se videlo čije je jaje najizdržljivije, zatim tradicionalni zeka koji čuva jaja i poklone, pa ih deca sakrivene trebaju pronaći.

Jaja se dele kao poklon ili se kite uskršnja drvca (osterbaum), sa živopisno ukrašenim jajima. LJubav Nemaca za oslikavanje uskršnjih jaja se takođe vidi kroz muzej Osterei u blizini Štutgarta, u želji da sačuvaju najlepše oslikane primerke.

Faberže jaja

Faberžeova jaja su više iz jedne druge priče ukrašavanja jaja, emajlom, zlatom, dragim i poludragim kamenjem, ali svakako inspirisane uskršnjim motivom. Ova jaja su mala umetnička dela. Ostalo je zabeleženo da je car Aleksandar III naručio prvo jaje od Petra Faberžea, zlatara, da se izradi, kao uskršnji poklon svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj.

Ovih emajliranih, skupocenih jaja, ukrašenih poludragim kamenjem i dijamantima ima ukupno pedeset. Ukoliko poželite da vidite ovu kolekciju carskih jaja, treba se uputiti u Faberžeov muzej u Sankt Peterburgu.