Uloga okeana u klimatskom sistemu planete

Ka okeanima i morima misli nas obično vuku tokom leta, dok planiramo gde da provedemo odmor, ali verovatno se ređe zapitamo o značaju koji okeani imaju za život planete.

Okeani su veoma važni za globalnu klimu jer, između ostalog, apsorbuju značajan deo emisija ugljen-dioksida koji dolazi iz procesa sagorevanja fosilinih goriva.

Sa druge strane, klimatske promene imaju negativan uticaj na okeane, te usled sve veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dolazi i do zagrevanja okeana, njegove acidifikacije, migracija i smanjenja biljnog i životinjskog sveta, ali i raznih drugih posledica o kojima će biti više reči u nastavku teksta.

Okean kao apsorber ugljen-dioksida – ali ne bez posledica

U današnje vreme, kada su posledice klimatskih promena svakodnevno vidljive, okeanima se mora „odati počast“ jer su odigrali značajnu ulogu u tome da ova slika bude blaža.

Zapravo, od početka industrijske revolucije do danas okeani su apsorbovali oko 30 odsto naših emisija ugljen-dioksida.

Međutim, kako vreme odmiče, oni „upijaju“ sve veće količine CO2 i postaju sve više zasićeni, pa će tako i njihova moć apsorpcije verovatno biti smanjena.

Sa druge strane, kada okeani upiju ugljen-dioksid iz atmosfere, on se u njima rastvara i nastavlja da postoji u formi ugljovodonične kiseline.

Što veću količinu ugljen-dioksida okean upije, to će biti i veća količina ove kiseline, a to dovodi do acidifikacije, odnosno povećanja kiselosti okeana, što može predstavljati značajan rizik za opstanak živog sveta u njima.

Takođe jedan deo ugljenika biva vezan kroz proces fotosinteze u fitoplanktonu, mikroskopskim algama koje čine bazu okeanskog biodiverziteta.

Iako je polje proučavanja uticaja klimatskih promena na fitoplankton i dalje relativno otvoreno, većina istraživanja pokazuje da će u budućoj toplijoj klimi njihova brojnost biti umanjena, što bi dodatno smanjilo apsorpciju ugljen-dioksida iz atmosfere.

Kako okeani utiču na globalnu klimu?

Odgovor je svakako potvrdan, a verovatno najpoznatiji fenomeni klimatskog sistema, El Ninjo i Golfska struja, predstavljaju direktan uticaj okeana, posebno kada posmatramo klimatske uslove na pojedinim delovima planete. Zapravo, uticaji ova dva fenomena mogu se osetiti na različitim mestima na svetu, u čemu se i ogleda njihov značaj.

Golfska struja je topla morska struja koja nastaje u Meksičkom zalivu, a potom teče sve do Evrope. Njen uticaj se ogleda u tome što uzrokuje blage zime u severnoj Evropi i ukoliko ova topla struja ne bi postojala, verovatno bi pojedini delovi našeg kontinenta imali znatno nižu temperaturu.

Pored Golfske struje, znatan uticaj ima i El Ninjo, koji predstavlja toplu fazu oscilovanja u karakteristikama okeana i atmosfere tropskog dela Pacifika. Njegovu moć kroz ekstremne vremenske uslove koje izaziva može osetiti cela planeta, a pogotovo tropski pojas.

Međutim, čak 90 odsto ove dodatne toplote  odlazi u okeane, tako da se i oni decenijama unazad polako zagrevanju. Usled tog zagrevanja okeana biljni i životinjski svet biva ugrožen, a ima i  drugih negativnih posledica.

Osim već pomenute acidifikacije, još jedan veliki problem koji je potpomognut klimatskim promenama predstavlja deoksigenacija, odnosno gubitak kiseonika.

Velika količina kiseonika koji svakodnevno udišemo došla je iz okeana. Ipak, zbog zagrevanja okeana i prenamnoženosti algi, okeani proizvode sve manje kiseonika. .

Posledice klimatskih promena kojima sve češće možemo i da svedočimo su i pojačani intenzitet tropskih oluja, čija je snaga direktno povezana sa temperaturom vode okeana iznad kojih se kreću, kao i povišen nivoa mora.

Prosečan nivo okeana danas je viši za oko 20 cm. I iako ovo na prvi pogled ne deluje značajno, upravo u situacijama kada se moćni uragani približavaju kopnu morska voda, koja nadire u velikim talasima, može da prodre i do nekoliko kilometra dublje u kopno, što se ne bi desilo da ovog „malog“ porasta nije bilo.

Ovako izazvane obalske poplave često donose sa sobom veliku materijalnu štetu, ali i gubitak ljudskih života. Dobro upamćeni primer ove razorne kombinacije, povišenog nivoa okeana i snažnijih oluja, jesu posledice uragana Katrina iz 2005.