Foto: EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREHČesto se smatra da mladi ljudi nemaju jasan pogled na svet i da su nekritički “uronjeni” u svet društvenih mreža. Ali, najnovije globalno istraživanje koje je sprovela agencija Ujedinjenih nacija za decu, Unicef, pokazalo je da je takvo uverenje pogrešno.
Kako prenosi Gardijan, u okviru ovog međunarodnog i međugeneracijskog istraživanja, ispitani su ljudi iz dve starosne grupe – između 15 i 24 godine i preko 40 godina – i iz različitih socioekonomskih grupa u 21 zemlji, kako bi se uporedili njihovi stavovi.
Rezultati su pokazalli da su mlađe generacije pozitivnije i imaju širi pogled na svet nego starije, da su skeptični prema onome što pročitaju na društvenim mrežama (svega 17 odsto mladih kaže da imaju veliko poverenje u informacije na onlajn platformama), kao i da su posvećeniji nauci i mogućnostima globalne saradnje i međunarodnih institucija.
Mladi koji su učetvovali u istraživanju su skloniji tome da smatraju da je njihovo detinjstvo bolje nego ono koje su imali njihovi roditelji, ističući zdravstvenu negu, obrazovanje i fizičku bezbednost kao stvari koje su se najviše popravile u odnosu na ranije.
“Rođeni u više digitalizovanoj, interkonektovanoj i raznovrsnijoj realnosti, mladi ljudi smatraju da je svet bolje mesto za decu nego onaj u kom su odrastali njihovi roditelji – bezbedniji i puniji izobilja svet koji deci nudi bolje obrazovanje, prilike i nadu za budućnost”, navodi se u izveštaju.
Ali, kako se ističe, oni istovremeno nisu samozadovoljni niti nekritični.
“U moru pogrešnih i lažnih informacija, iskazuju nizak nivo poverenja u one izvore informacija koje najviše koriste”, dodaje se u izveštaju.
“Ne manjka razloga za pesimizam u današnjem svetu: klimatske promene, pandemija, siromaštvo i nejednakost, sve veće nepoverenje koje vlada i nacionalizam u porastu. Ali evo i razloga za optimizam: deca i mladi odbijaju da posmatraju svet kroz zamućena sočiva odraslih”, kaže izvršna direktorka Unicefa Henrijeta For.
Prema njenim rečima, u poređenju sa starijim generacijama današnji mladi i dalje imaju nadu, mnogo su više globalno nastrojeni i rešeni da učine svet boljim mestom.
“Mladi danas imaju izvesne brige u vezi budućnosti ali oni sebe vide kao deo rešenja”, dodaje For.
Istraživanje ukazuje i da je globalizacija uticala na mlade ljude – 39 odsto sebe pre smatra delom sveta nego svoje zemlje ili neke religije, u poređenju sa 22 odsto starijih od 40 godina koji imaju iste poglede.
Sa svakom dodatnom godinom starosti, u proseku je za jedan odsto manja verovatnoća da će ljudi sebe identifikovati kao globalne građane.
Istraživanje, koje je sprovedeno tokom pandemije, je pokazalo da mladi ljudi generalno imaju više poverenja u nacionalne vlade, naučnike i međunarodne medije kao izvore tačnih informacija, ali i da su veoma svesni problema sa kojima se svet suočava.
“Ne možemo znati kako mladi razmišljaju ako ih to ne pitamo. Ovo Unicefovo istraživanje je naglasilo koliko je važno da čujemo glas novih generacija i razumemo njihove poglede na svet”, rekao je Džo Dejli, stariji partner u organizaciji za istraživanje javnog mnjenja Galup, sa sedištem u Vašingtonu.
“Istraživanje je donelo iznijansiranu sliku različitosti među generacijama, iz koje je izronila jasna slika: danas deca i mladi otelotvoruju duh 21. veka mnogo više nego njihovi roditelji”, zaključuje Henrijeta For.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
