Upotreba ovih namirnica može da smanji rizik od preuranjene smrti

Naravno, pomenuta studija ne nudi tačan spisak namirnica koje je poželjno unositi, a to je ono što većina najnovijih nutricionističkih studija zaključuje.

Naime, pridržavanje Smernica o ishrani za Amerikance, koje je izdala vlada i koje svakih pet godina ocenjuju, ažuriraju i odobravaju medicinski stručnjaci, pokazalo se uspešnim za učesnike starije od 36 godina, čak i nakon prilagođavanja njihovim posebnim navikama ili željama u ishrani.

„Mnoge studije koje proučavaju učinke ishrane na zdravlje ispituju pojedinačne sastojke ili vrste hrane. Ali, ishrana je mnogo složenija jer niko od nas ne jede samo jednu stvar“, objašnjava kardiološkinja Elizabet Klodas za portal The Healthy. „Ovo je bila velika studija koja je ispitivala pridržavanje različitim obrascima ishrane tokom dugog perioda i pokazala da zdraviji obrasci ishrane donose bolje zdravlje, a samim time i duži život.“

Studija je pratila pridržavanje različitim obrascima zdrave ishrane više od 72 hiljade učesnika, a nakon više od tri decenije istraživači su otkrili da strože pridržavanje može da smanji rizik od ukupne smrtnosti i smrtnosti uzrokovane određenim uzrokom, uključujući kardiovaskularne bolesti, rak i bolesti organa za disanje.

Istraživači su zaključili da bi poštovanje preporučenih smernica o ishrani moglo značajno da doprinese našoj dugovečnosti.

„To znači da ne postoji samo jedan specifičan režim koji nosi sve prednosti, možemo da odaberemo zdravije navike koji su realističnije za naše pojedinačne okolnosti i još uvek doživimo zadovoljavajuće rezultate“, kaže Klodas.

Kako prenosi The Healthy, najnovije Smernice o ishrani preporučuju unos namirnica bogatih hranljivim materijama, odnosno svežeg voća i povrća.

Isto tako preporučuju ograničavanje količine hrane i pića s visokim udelom natrijuma, dodanih šećera i zasićenih masti kako bi se smanjili rizici od preuranjene smrti, kao i ograničen unos alkohola.

Nažalost, kardiološkinja objašnjava kako današnja ishrana obiluje hranom i pićima koje prema smernicama spomenute studije treba izbegavati. Neki je nazivaju standardnom američkom ishranom (SAD), poznatom po bogatstvu prerađenog mesa, mlečnih proizvoda, ultraprerađenih žitarica i dodatih šećera.

„Ovaj način ishrane lišen je esencijalnih hranljivih materija (namirnice bogate vlaknima, omega-3 masne kiseline, antioksidansi ili biljni steroli, prirodne biljne komponente koje pomažu u smanjenju apsorpcije holesterola) koje podržavaju kardiovaskularno i opšte zdravlje“, kaže Klodas i dodaje kako nepravilna ishrana može da poveća upalu u telu i izazove veće rizike od razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti masne jetre, pa čak uzrokuje i poremećaje mentalnog zdravlja.

Koje namirnice bi trebalo da jedemo?

Kardiološkinja Klodas kaže da se više puta pokazalo kako je mediteranska ishrana jedan od zdravih režima i zato joj je jedan od najdražih.

„Što pažljivije sledite bilo koju celovitu biljnu ishranu, to bolje. Pasulj, mahunarke, voće, povrće, orašasti plodovi, semenke i integralne, donosno neprerađene žitarice trebalo bi da čine većinu vašeg dnevnog unosa hrane. Ribu, mlečne proizvode i meso treba jesti relativno štedljivo, a prerađeno meso trebalo bi u potpunosti izbegavati“, zaključuje kardiološkinja.

Izvor: index.hr