Upozoravajući znaci srčanog zastoja koji mogu nastupiti 24 sata ranije 1Foto: tommaso altamura / Alamy / Alamy / Profimedia

 

Srčani zastoj je jedno od najsmrtonosnijih medicinskih hitnih stanja koje možete pretrpeti.

Srčani zastoj ili iznenadni zastoj srca je stanje kada neki događaj, obično električni poremećaj, brzo i neočekivano prouzrokuje prestanak rada srca i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Veliki je broj uzroka koji dovode do srčanog zastoja, pre svega to su komorska fibrilacija, bradiaritmije, asistolija, ishemijska bolest srca, hipertrofija miokarda, miokarditisi, srčana insufincijencija, bolesti sprovodnog sistema i dr.

Međutim, postoje neki znaci koje možete uočiti pre nego što dođe do zastoja.

Dr Kindaron Reinijer, iz zdravstvenog sistema Cedars-Sinay u Los Anđelesu, naglasio je da otprilike polovina pacijenata ima simptome u „satima, danima ili nedeljama pre srčanog zastoja“.

Njegovo istraživanje objavljena u Lancetu, posmatralo je koliko su uobičajeni simptomi kod pacijenata sa srčanim zastojem i kontrolne grupe pacijenata bez srčanog zastoja koji su takođe pozvali hitnu pomoć.

Istraživači su proučavali više od 1.500 odraslih u SAD, a evo koji simptomi se javljaju 24 časa pre srčanog zastoja.

Kratak dah

Najčešći rani znak srčanog zastoja bio je kratak dah – medicinski poznat kao dispneja. Oko 41 odsto pacijenata je imalo ovaj znak, u poređenju sa 22 odsto u kontrolnoj grupi. To je bio jedini znak značajno povezan sa srčanim zastojima i kod muškaraca i kod žena, naveli su istraživači.

Bol u grudima

Bol u grudima je bio drugi najčešći znak. Pogađao je oko trećinu pacijenata, u poređenju sa četvrtinom kontrolne grupe. Međutim, to je samo značajno povezano sa srčanim zastojima kod muškaraca, a ne kod žena.

Znojenje

Dijaforeza – ili obilno znojenje – takođe je uticala na više pacijenata sa srčanim zastojem nego u drugim hitnim slučajevima. Oko 12 procenata je imalo simptome, u poređenju sa 8 procenata u kontrolnoj grupi. Takođe, značajno je povezan samo kod muškaraca, ne i kod žena.

Napadi

Konačno, aktivnost slična napadu je takođe bila češća kod srčanih pacijenata nego kod kontrolne grupe. Jedanaest procenata je imalo simptome, u poređenju sa 7 procenata. Mučnina ili povraćanje, slabost, vrtoglavica i abdominalni simptomi bili su češći u kontrolnoj grupi, prenosi klix.ba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari