Uticaj klimatskih promena: Bez glečera u Africi do 2050., Durmitor takođe ugrožen

Trećina glečera na mestima na listi svetske baštine UN će se istopiti u roku od tri decenije, navodi se u izveštaju Uneska, agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

Nestaće poslednji glečeri planine Kilimandžaro, kao i glečeri u Alpima i Nacionalni park Josemit u SAD.

Ugrožen je i Durmitor u Crnoj Gori.

One će se istopiti bez obzira na sve najavljene poteze u borbi protiv klimatskih promena, kažu autori.

Izveštaj, zasnovan na satelitskim podacima, dolazi dok se svetski lideri pripremaju za konferenciju o klimatskim promenama COP27 sledeće nedelje u Egiptu.

Do sada je identifikovano oko 18.600 glečera na 50 lokacija na listi svetske baštine UN.

Oni predstavljaju skoro 10 odsto površine glečera na Zemlji, a obuhvataju poznata turistička mesta, kao i mesta koja su sveta za lokalno stanovništvo.

Povlačenje i nestanak glečera „jedan je od najdramatičnijih dokaza da se klima na Zemlji zagreva“, navodi se u izveštaju.

„Nadamo se da možda grešimo, ali ovo je egzaktna nauka“, kaže jedan od autora projekta, Tales Karvaljo Rezende iz Uneska.

„Glečeri su jedan od vidljivih pokazatelja klimatskih promena. Na njima zaista vidimo šta se dešava“.

Preostale dve trećine glečera na lokacijama Svetske baštine UN mogle bi da se spasu, ali samo ako svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, kažu autori.

U drugom izveštaju UN prošle nedelje utvrđeno je da svet trenutno nema „nekakav kredibilan put“ da to postigne.

Projekcije se zasnivaju na prethodnom izveštaju, koji je koristio modele za izračunavanje kako će se glečeri Svetske baštine menjati tokom vremena.

„Ono što do sada nije viđeno u istorijskom zapisu je koliko se brzo dešava“, rekla je Beata Ksato, glaciolog sa Univerziteta u Bafalu koja nije bila uključena u istraživanje.

„Sredinom 1900-ih, glečeri su bili prilično stabilni“, rekla je ona.

„Onda postoji ovo neverovatno brzo povlačenje.“

Mesta svetske baštine koja su navedena kao da imaju glečere koji će nestati do 2050:

Hirkanske šume (Iran)
Nacionalni park Durmitor (Crna Gora)
Nacionalni park Virunga (Demokratska Republika Kongo)
Okrug Huanlong (Kina)
Nacionalni park Jelouston (Sjedinjene Američke Države)
Nacionalni park Mount Kenija/prirodna šuma (Kenija)
Pireneji Mont Perdu (Francuska, Španija)
Nacionalni park planine Rvenzori (Uganda)
Visoravan Putorana (Rusija)
Arena Sardona (Švajcarska)
Nacionalni park Nahani (Kanada)
Nacionalni park Lorenc (Indonezija)
Prirodni sistem rezervata ostrva Vrangel (Rusija)
Nacionalni park Kilimandžaro (Tanzanija)
Nacionalni park Josemiti (Sjedinjene Američke Države)
Dolomiti (Italija)
Komi devičanske šume (Rusija)

U izveštaju se navodi da je gubitak leda na mjestima svjetske baštine mogao uzrokovati i do 4,5 posto uočenog globalnog porasta nivoa mora između 2000. i 2020. godine, pišu Vijesti.

Ovi glečeri izgube 58 milijardi tona leda svake godine – što je ekvivalentno ukupnoj godišnjoj upotrebi vode u Francuskoj i Španiji zajedno.

Mnogi ljudi takođe zavise od glečera kao izvora vode za kućnu upotrebu i poljoprivredu, a njihov gubitak može dovesti do nestašice sveže vode tokom sušnih sezona, rekao je profesor Dankan Kvinsi, stručnjak za glaciologiju sa Univerziteta u Lidsu, koji nije bio uključen u istraživanja.

„To stvara problem bezbednosti hrane jer su tu vodu koristili za navodnjavanje useva“, rekao je Kvinsi.

Lokalne zajednice i autohtono stanovništvo snosiće najveći teret poplava uzrokovanih gubitkom glečera, kažu autori izveštaja, pozivajući na uspostavljanje sistema za rano upozoravanje i smanjenje rizika od katastrofa.

Međutim, najočiglednija stvar koju treba da uradimo je da ograničimo globalno zagrevanje.

„Ovde se krije poruka nade“, rekao je Karvaljo Rezende.

„Ako uspemo da drastično smanjimo emisije, uspećemo da sačuvamo većinu ovih glečera.

„Ovo je zaista poziv na akciju na svakom nivou – ne samo na političkom, već i na našem nivou kao ljudskih bića.