Uticaj korone na modu: Prelazak iz Evrope u Aziju

Otkazivanje događaja, svadbi i zabava na svim tržištima stvorilo je ekonomski, logistički i kulturološki najgori scenario za modu, piše britanski Gardijan.

Čak ni snažan povratak u Kini tokom druge polovine godine nije bio ni blizu dovoljan da pomogne bilansu stanja.

Nedavni izveštaj veb stranice „Business of Fashion” i konsultantske kuće „McKinsey & Company” označava 2020. godinu kao najgoru godinu u modnoj industriji, predviđajući pad profita od 90 odsto i pad prodaje za 15 do 30 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

„Korona pogađa nekoga mnogo gore ako ima preduslov”, rekla je Diane von Furstenberg u julu, kada je njena robna marka bila izuzetno pogođena usled celokupne situacije.

Dizajnerka je bila primorana da zatvori većinu svojih prodavnica, uključujući njen vodeći londonski butik, što je rezultiralo time da je 75 odsto njene globalne radne snage postalo tehnološki višak.

Konkretni preduslov ovog brenda, koji se bori da se poveže sa novim generacijama, bio je samo jedno od niza pitanja u modnoj industriji koje je pandemija pogoršala.

Sa zastarelim modnim kalendarom prilagođenim godišnjim dobima i klimi Evrope i Severne Amerike, kao i logistikom po uzoru na potrebe, nekada moćnih, kupaca robnih kuća, industrija koja je već škripala dok se kupovna moć pomerala prema Aziji i digitalnoj kupovini snažno je pogodila zastareli poslovni model i izložila ga pritiscima u 2020. godini.

Tokom drugog kvartala 2020. godine, dok su prodavnice, koje nisu smatrane za primarne, bile zatvorene i po nekoliko nedelja, udeo odeće kupljene putem Interneta u Velikoj Britaniji porastao je sa 30 odsto na 77 odsto.

Ovo se pokazalo kao veliko ubrzanje već postojećeg trenda prelaska na digitalnu kupovinu.

Jedno istraživanje kompanije za istraživanje tržišta „Savanta” iz jula pokazalo je da je samo 12 odsto britanskih potrošača nameravalo da se vrati modnim izborima iz doba pre pandemije, pri čemu se većina odlučila za kupovinu putem interneta.

Paralelno sa prelaskom sa cigle i maltera na digitalno došlo je i do promena u tome kako je izgledala poželjna odeća u novonastalom načinu života.

Prodaja svečane odeće, specijalno krojenih i šivenih modela, kao i odeće za zabavu je opala, a povećana je potražnja za dnevnom odećom, odećom za kućne vežbe i odećom za svakodnevni izlazak, recimo, do prodavnice.

U drugom tromesečju prodaja svečanih cipela smanjila se za 77 odsto kod muškaraca i za 64 odsto kod ženske populacije, dok je potražnja za papučama porasla na 53 odsto, odnosno za čitavih 28 odsto.

Uticaj na uglavnom žensku radnu snagu modne industrije bio je katastrofalan.

Radnici odeće u Bangladešu, Vijetnamu i Indiji preuzeli su na sebe glavni udar na globalnom nivou.

Na domaćem nivou, osoblje radnji je najviše pogođeno, a industrijski časopis „Drapers” ove godine prijavio je više od 23.000 radnika koji su višak u Velikoj Britaniji.

Očekuje se i veći gubitak poslova kako posledice neuspeha „Arcadia Group”.

Britanska modna industrija takođe je ranjiva i na svom najvišem nivou.

Dizajneri modne piste Londonske nedelje mode uglavnom su nezavisni, manji brendovi, za razliku od malih francuskih i italijanskih marki gde su mnogi zaštićeni jer se nalaze pod okriljem luksuznih konglomerata i finansiraju se iz njihovog „dubokog džepa”.

Kolaps lanca robnih kuća „Debenhams” finansijski je udarac za brojne dizajnere koji su imali koristi od dugotrajne saradnje sa ovom robnom kućom koja je od 1993. godine lansirali neka od velikih imena, uključujući Preen, Savannah Miller i Jonathan Saunders.

Ipak, smanjenje proizvodnje nametnuto tokom karantina i mogućnost resetovanja potrošačke psihologije nakon prošlogodišnjih izmena stilova života, mnogi su pozdravili kao napredak ka održivijoj verziji mode.

Angažman potrošača sa održivošću produbila je pandemija, jer su uobičajeni potrošači brze mode bili primorani da promene svoje navike.

Različiti dizajneri poput Armanija i Dries Van Notena izjavili su da nameravaju da smanje broj proizvedenih i prikazanih kolekcija svake godine kako bi se smanjio otpad koji nastaje usled hiperprodukcije.

Kina već doživljava snažan ekonomski oporavak, potpomognut činjenicom da su imućniji potrošači bili onemogućeni da putuju po Evropi i novac ostavljaju u inostranstvu.

U avgustu je potrošnja na modu u Kini porasla za 0,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kineska ažurnost u pogledu postpandemijskog oporavka još jednom je ubrzala pomak ka Aziji u okviru luksuznih brendova.

Konsultantska firma „Bain & Co” predviđa da će Kina biti jedina regija koja će 2020. godine zabeležiti međugodišnji rast, te da će postati najveće luksuzno tržište na svetu do 2025. godine, čineći polovinu ukupne potrošnje.

Promena na težištu mode već se ogleda u novom pogledu na raspored modnih revija, koji se decenijama vrti oko Njujorka, Londona, Milana i Pariza.

Kolekcija muške odeće kompanije „Louis Vuitton” za proleće 2021. godine, koja je izostala sa pariskog rasporeda u junu, prikazana je umesto toga u Šangaju u avgustu i u Tokiju u septembru.

Šangajska revija privukla je 100 miliona gledalaca na mrežama širom sveta, što je uspeh za koji je predsedavajući i izvršni direktor „Louis Vuittona”, Michael Burke, rekao: „Ako publika nije mogla da dođe u Pariz, onda kolekciju nosimo publici i mislim da će to tako i da ostane.”