Uticaji mnogih osvajača

Ko zna koliko bi dugo proveli u miru da nije bilo Napoleona Bonaparte, koji je 1798. godine napao ostrvo; Vitezovi su – opet proterani, a francuski imperator, u svom brutalnom pohodu, pljačkao je i uzimao sve što se moglo uzeti i kada je opustošio sve što je bilo vredno, posle dve godine odlazi.
Majušnoj Malti kao da je predodređeno da uvek ima nekog ‘stranca’ tako da 1800. godine na njenu teritoriju dolaze Englezi i ostaju – do 1964. godine (sto šezdeset četiri godine…)
Konačno, ostrvska država Malta 1964. Te iste godine – ova ostrvska državica dobija nezavisnost, a 2004. godine je postala članica Evropske unije.

Tvorac La Valete, prestonice Malte – jeste Veliki Majstor, Žan de la Valet, koji je započeo gradnju 1566. i doveo italijanske arhitekte sa Frančeskom Lapareli na čelu. Nažalost, Žan de la Valet se razboleo i ubrzo preminuo, tako da nije imao sreću da doživi završetak izgradnje, ovog jedinstvenog, grada. Ubrzo – u najlepšem izdanju renesanse – pomaljao se grad izuzetne lepote i postao jedan od najlepših gradova Evrope u to doba. Paralelne i uzane kamene ulice sa trgovima i fontanama, palatama i crkvama, uokvirene su u visoke zidine.

Grad odmah postaje malteški duhovni i kulturni centar. Grad Mdaina prestaje da bude ostrvska prest. Veliki gospodari izdaju naredbu po kojoj – svako ko gradi kuću ili palatu, dužan je da izgradi i ukrasi najbliži trg. Takođe je bilo obavezno ukrašavanje fasade svake palate – sa statuama. Kao posebno obeležje ove jedinstvene prestonice su – brojna kamena stepeništa koja vas vode na suprotnu stranu zaliva, ili se spajaju ispod jednog od mnogobrojnih malih trgova, ulica, prolaza, obale… Na tim stepeničastim prolazima je uvek ‘živo’: tu su prolaznici, radoznali turisti, crnpurasti domaćini, i vlasnici kuća ukrašenih raspuklim cvetovima puzavičastih bugenvilija. Gotovo sve prozore, tih tesno zbijenih kuća, ukrašavaju maske napravljene od gvožđa. Ne zna se koja je lepša; da li one jednostavne, kroz koje se probijaju nežne glavice ucvetalih begonija, ili one bez cveća, ‘čipkaste’ kao paučina…

Ali, nikako ne smemo zaobići osnovnu karakteristiku malteških kuća, a to su balkoni, koji neodoljivo podsećaju na – doksate. No, ako se zna da je kroz maltešku istoriju protutnjalo mnogo osvajača, i da su mnogi proveli izvestan period na ovom ostrvu – onda nije čudo da su neki od njih iza sebe ostavili trag. Primer su baš – doksati za koje nikako ne bih mogla da kažem balkoni, zato što su drugačiji, jedinstveni i specifičnog izgleda…