Uvac – specijalni rezervat prirode (VIDEO)

Postoji li išta lepše za nekog ko bi što bolje da upozna Srbiju?! Ali kao i što to biva u Srbiji, ne ide to baš tako lako… Od Zlatibora do Nove Varoši bilo je sve u najboljem redu. Put lep, priroda još lepša. Opuštenu atmosferu su kvarili oni, kojima je more reklo da ih neće sačekati, pa su bez ikakve potrebe dovodili sebe i druge u opasnost. Ali to je valjda normalno u Srbiji.

Od Nove Varoši ka Sjenici je druga priča. Manje saobraćaja ali delovi puta su jako podsetili na tetris tablu nego na put. Ali svaka čast putarima, igricu su odigrali bez greške. Sve moguće nijanse sive i po koja crna, odlično uklopljeni elementi na kolovozu.

U Sjenici, gradiću u kome smo se našli prvi put, uputili su nas ka kampu na Previnama. Kaldrma uz brdo i nije bio neki problem. Cilj – vidikovac Molitva. Tako blizu a tako daleko. Ako se odlučite pešice ponesite dovoljno vode. Tih pet kilometara po avgustovskom vrelom suncu i nije bila dobra ideja. Hladovine nema, pa ko voli nek izvoli. Put se ne može promašiti jer su se predhodni posetioci pobrinuli za putokaze. Dok god vidite smeće pored staze, znajte, niste zalutali. Ova varijanta je donekle i najbolja. Uživaćete u prirodi.

Druga mogućnost – brodićem kroz meandre, poseta pećini i penjanje do vidikovca. Rendžeri ili čuvari prirode će vas provozati svojim brodićima. Ja ih lično smatram kamperima koji spajaju lepo i korisno. Cena 1.250 dinara je u redu. 1.000 za vožnju, 100 za ulaz u rezervat i 150 za ulaz u pećinu. (Inače nam niko nije naplatio ulaz u rezervat, a ni sa Molitve nisam video nikoga ko bi mogao da naplati posetu pećini!). Uslov – ne kreće se odmah nego kad se skupe više njih. Od prilike pola sata čekanja. Kamper odmah ponudi svoj restoran, čisto da se ubije vreme.

Posle sat vremena čekanja i plaćenog računa, čujem kako isti taj kamper objašnjava drugim gostima kako je zabranjen ulaz u Ledenu pećinu i nudi im kraću vožnju za 750 dinara. Pa jel može ili ne može? NE MOŽE, kaže, zabranili ovi iz grada! I ovo je neka mogućnost stići do Molitve. Treća je kolima do skoro samog vidikovca. Put ka selu Družiniće. Znak baš umetnički iškraban tako da čovek može lako da pogreši skretanje. Ako ga nađeš, do samog vidikovca su posle postavljeni putokazi na skretanjima tako da ne može da se promaši.

Sam put je delimično loš. Prolaze ljudi sa svim kolima, može se, lepo polako. Ako imate sreće, da vam na pojedinim mestima niko ne dođe u susret, svaka čast. Inače, želim vam puno zabave. Put je do kraja kaldrma i prašina. Pogled predivan na okolne planine. Na kraju, livada i dve kuće. Kraj vožnje.

Ostaje još nekih 300 metara pešice. Beloglavi supovi su šarali nebom, meandri su se sve više hvalili svojom lepotom… Napokon, cilj je ispred mene. Vidikovac Molitva, lepo odrađen plato. Predivne li prirode. Spustih pogled pored samog vidikovca – smeće. Da, u Srbiji sam, i nisam zalutao.

Bio sam na pravom putu, jer je smeće kod nas najbolji putokaz. Na kraju, uz sećanje na sve ovo, ostaje pitanje, zar ne može da se olakša pristup ovoj lepoti, izgradnjom nekog puta, zar ne može bolje da se organizuje, zar ne znamo da cenimo ovu lepotu ili moramo da ostavimo tragove za nama?

Probudite se i uradite nešto za ovu lepotu koju imamo, a Srbija ima sa čim da se pohvali. Samo nedostaje dobre volje.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=D50CG3JCVWw]