„Uvek tražim ‘žrtve’ na kojima ću da vežbam šišanje i farbanje“: Rediteljka Staša Koprivica o životu između Beograda i Herceg Novog

Staša je nedavno režirala „Ne igraj na Engleze“ u Beogradskom dramskom pozorištu, kao i predstavu “Uspomene Sare Bernar” u Herceg Novom koja je imala svoju beogradsku premijeru protekle nedelje.

Serija Succesion

U poslednje vreme imam sramotno malo vremena i prostora za praćenje novih filmova i serija, ali delo za koju ću sigurno odvojiti dvadesetak sati (minimum, jer planiram da svaku epizodu odgledam najmanje dva puta) je četvrta i poslednja sezona HBO serije „Succession“.

Ništa me odavno nije toliko nasmejalo, dirnulo i zgrozilo kao ovo remek delo savremenog scenarija, režije i glume. Za razliku od ostalih ostvarenja koja se bave aktuelnom „I bogati plaču“ tematikom, ova serija je uspela da me emocionalno veže za svoje odurne likove i natera me da ih volim uprkos njima samima, dok istovremeno umirem od smeha i neprijatnosti zbog toga kako se ponašaju.

Predstave za decu

Postoji taj paradoks da ja kao neko ko radi u pozorištu i živi od njega retko stižem da ispratim sve što me zanima od nove pozorišne produkcije u gradu. Ono što, sticajem okolnosti, ne propuštam, pa samim tim mogu i da preporučim, jesu dobre dečje predstave.

Nedavno sam bila na premijeri „Lepotice i zveri“ u Bošku Buhi zajedno sa mojom četvorogodišnjakinjom i ne zna se ko se bolje proveo, ona ili ja. To je predstava koja na pametan način tretira pitanje mržnje koja nastaje iz neznanja i straha, što mislim da je veoma važna tema za klince.

Psihološka literatura

Iako sam inače isključivo orijentisana na fikciju, trenutno je izbegavam pošto pišem dva scenarija i nekoliko kratkih priča, i ne želim da remetim proces stvaranja zapleta. Zato rado čitam relevantnu psihološku literaturu koja mi je veoma korisna, ali i zabavna. Nedavno sam pročitala odličnu knjigu „U srednjim godinama – Jungovska perspektiva“ Marija Stajna i imam utisak kao da mi je pomogla da bolje sagledam svoje sredovečne dileme na jednostavan i prijemčiv način.

Elektronska muzika i Vojko V

Tek nedavno sam izašla iz „sveži roditelj“ faze beskonačnog slušanja dečjih pesmica ukrug, tako da se sad sa radošću vraćam najtvrđim oblicima elektronske, ali i metal muzike svoje rane mladosti.

Ipak, ono što najčešće „bije“ iz našeg stana je novi album splitskog repera Vojka V – „Dvojko“ koji je pravi dragulj i muzike, a i humora. Vojko jedini ima istinsku moć da ujedini region, tako mi se čini.

Muzeji u velikim gradovima

Moj život se trenutno deli na ravne časti između Beograda i Herceg Novog, tako da mi, srećom, mora i sunca ne fali. Ono što veoma nedostaje jeste istraživanje velikih svetskih gradova kao što su to London, Rim ili Sankt Peterbug, i beskonačno obilaženje muzeja. Muzeji svih vrsta me oduševljavaju, smiruju i inspirišu, a što je veći grad, to u njemu ima više takvih institucija.

Sa porodicom i prijateljima

Slobodno vreme uglavnom provodim sa porodicom, i to kuvajući. Inače volim da obilazim restorane svih vrsta jer sam velika izjelica, ali pošto je moje dete ekstremno izbirljivo kada je reč o hrani, čim ugrabim malo lufta ja se latim šerpi, jer je, paradoksalno, tako lakše.

Što se izlazaka tiče, važno mi je samo da su to mesta gde je muzika dovoljno tiha ili, idealno, nepostojeća, kako bismo moji prijatelji i ja mogli da se živo i veoma glasno raspravljamo o brojnim trivijalnim temama.

Frizerski zanat sa Jutjuba

Najomiljeniji dnevni ritual mi je da sačekam kasnu noć kad svi ukućani zaspu, sunem kaficu, pa sednem da učim frizerski zanat sa Jutjuba i Instagrama. Šišanje i farbanje kose su moja velika strast i uvek tražim žrtve na kojima ću moći da vežbam, nažalost, za sad eksperimentišem samo na sebi.

Idealan – radni dan

Moj idealni dan je radni dan sa što više obaveza i u kući i van kuće. Kad imam previše slobodnog vremena, a to se često dešavalo u poslednje četiri i po godine, mene počne da hvata anksioznost jer mozgu fali goriva za trošenje, pa počne da sagoreva sam sebe. Zbog toga se trudim da čak i kada nemam poslova van kuće, odvojim makar sat ili dva za aktivno razmišljanje o projektima na kojima radim, makar i dok jednim okom gledam „Blejza i velike mašine“.

Istočnjačka kuhinja

Već sam pomenula da sam velika izjelica, a i voljna sam da probam sve vrste hrane. Ne mogu da se odlučim samo za jednu kuhinju, ali pošto mnogo vremena provodim na obali Jadrana, kad sam u Beogradu uvek težim ka istočnjačkoj kuhinji jer toga dole nedostaje. Što egzotičnije i čudnije, to bolje.