Uvrstite ove namirnice u ishranu i sprečite ranu smrt

Namirnice koje su neophodne za zdravu ishranu, na kojoj insistiraju stručnjaci, jesu punomasni mlečni proizvodi, riba, maharunke, povrće, i one su odlične za smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara.

Uprkos tome što je poslednjih godina povezano sa rakom i srčanim problemima, za neprerađeno crveno meso se takođe kaže da predstavlja zdravu ishranu sve dok se jede u „umerenim količinama“.
Kanadski institut za istraživanje zdravlja stanovništva tvrdi da je optimalna zdrava ishrana, nazvana PURE sledeća:

tri do četiri nedeljne porcije mahunarki,
sedam porcija oraha,
dve do tri porcije ribe,
14 porcija punomasnih mlečnih proizvoda – uključujući mleko, jogurt ili sir.

Umerene količine – ili jedna porcija dnevno – celog zrna i neprerađenog mesa takođe se mogu konzumirati, kažu istraživači.

Ovo može uključivati:

jedna kriška hleba,
pola šolje kuvanog pirinča, ječma ili kinoe,
približno 85 g kuvanog crvenog mesa ili živine.

„Hrana sa niskim sadržajem masti zauzela je centralno mesto među javnosti, prehrambenom industrijom i kreatorima politike, sa oznakama ishrane koje su fokusirane na smanjenje masti i zasićenih masti“, rekao je glavni autor studije dr Endrju Mente.

Ovi nalazi sugerišu da bi prioritet trebalo da bude povećanje zaštitne hrane poput orašastih plodova, koji se često izbegavaju jer su bogati energijom, ribe i mlečnih proizvoda, a ne ograničavanje mlečnih proizvoda, posebno punomasnih, na vrlo male količine.

On je dodao da njihovi rezultati pokazuju da u zdravu ishranu treba uključiti do dve porcije mlečnih proizvoda dnevno, uglavnom punomasnih. Ovo je u skladu sa savremenom naukom o ishrani koja pokazuje da mlečni proizvodi, posebno punomasni, mogu zaštititi od visokog krvnog pritiska i metaboličkog sindroma

Kako izgleda uravnotežena ishrana?

Jedite najmanje pet porcija različitog voća i povrća svakog dana. Računa se svo sveže, smrznuto, sušeno i konzervisano voće i povrće.

Zasnivajte svoje obroke na krompiru, hlebu, pirinču, testenini ili drugim skrobnim ugljenim hidratima, idealno celih žitarica 30 grama vlakana dnevno.

To je isto kao da jedete sve od sledećeg: 5 porcija voća i povrća, 2 krekera od celog zrna, 2 debele kriške hleba od celog zrna i veliki pečeni krompir sa kožom.

Imajte neke mlečne proizvode ili alternative mlečnim proizvodima (kao što su sojina pića) birajući opcije sa nižim sadržajem masti i šećera

Jedite pasulj, mahunarke, ribu, jaja, meso i druge proteine (uključujući 2 porcije ribe svake nedelje, od kojih jedna mora biti masna).

Birajte nezasićena ulja i namaze i konzumirajte ih u malim količinama.

Pijte 6-8 šolja/čaša vode dnevno.

Odrasli treba da imaju manje od 6 g soli i 20 g zasićenih masti za žene ili 30 g za muškarce dnevno, piše nsh.uk.