Uz pomoć pametnog telefona do zdravije ishrane

Istraživači u EU rade na tome da to postane realnost za ljude sa poremećajem u ishrani. Taj poremećaj ima oko 20 miliona ljudi u EU, što godišnje košta stotine milijardi evra.

Časopis EU za istraživanja i inovacije Horajzon (Horizon) piše da osobe sa poremećajem u ishrani obično godinama pate pre početka terapije i kad odluče da počnu, čekanje može biti dugo.

Istraživači zato za cilj imaju da obezbede podršku za one koji čekaju, kreirajući tehnologiju za pametni telefon koji bi oni koristili pre i za vreme tretmana.

Uzrok ovog poremećaja je različit od osobe do osobe, ali su pod uticajem brojnih faktora kao što su biologija pojedinca, psihologija i društvene konvencije.

„I drugi faktori imaju uticaja. Na primer perferkcionizam, manjak samopouzdanja, negativni komentari drugih u vezi sa ishranom, visok indeks telesne mase (BMI) u detinjstvu i ranom puberteti“, kaže Ina Bintner, klinički psihoterapeut sa Drezdenskog tehnološkog univerziteta i istraživač za zdravstveni ICare projekat koji finansira EU.

Taj projekat pokriva razne probleme u mentalnom zdravlju a njegovi programi za cilj imaju obezbeđenje podrške u terapiji i smanjenje uticaja poremećaja u ishrani kod onih koji ga imaju, kao i kod ljudi koji vode računa o njima.

Prema rečima Bintner, program „evriBodi plus“ (everyBODY Plus) ohrabruje pacijente da „koriste vreme dok čekaju (terapiju) tako što će sagledati sopstvenu istoriju poremećaja u ishrani, naučiti strategije koje mogu da koriste za početak posmatranja i kontrole simptoma i moći da nešto promene u ponašanju“.

Ona se nada da će kad terapija počne pacijenti biti bolje pripremljeni. „Program je osmišljen da poboljša ambulantni tretman, ne da ga zameni“, kaže Bintner.

„Vi ken“ (WE CAN) je usmeren ka ljudima koji vode računa o obolelima od anoreksije – poremećaja u ishrani koga karakteriše smanjeno ili striktno uzimanje hrane, preterano vežbanje i veliki gubitak težine – nudeći im strategije kako da unaprede komunikaciju sa obolelima.

Društveni mediji i internet mogu imati negativan uticaj na ljude sa poremećajem u ishrani zbog mogućnosti da vide bilo šta i bilo kada, zbog lakoće poređenja sa „mršavim“ idealom lepote. To može biti okidač, tako da može doći do komplikacija kad se pacijentima dozvoli da se u terapijske svrhe oslanjaju na pametne telefone.

Uprkos tome, Bintner kaže da postoje brojne studije koje pokazuju da „onlajn“ samopomoć može koristiti terapiji tako što će pojedince usmeravati u dobrom pravcu, posebno ako lekar obezbedi individualne smernice.

Usmeravanje društvenih medija i interneta uz izbegavanje vebsajtova i profila koji promovišu štetnu ishranu i naviku vežbanja mora biti deo tretmana. „Vođene intervencije su efikasnije od nevođenih“, kaže ona.

Aplikacije za tretman

Upotrebom pametnih telefona i interneta, projekat „NjuIt“ (NewEat), koji finansira Evropski istraživački savet, za cilj ima razumevanje anoreksije i bulimije uzrokovanih nervozom (preterano jedenje i onda čišćenje povraćanjem ili laksativima).

Faktori za prestanak ovih poremećaja uključuju ograničenu ishranu u vidu dijete – ljudi sa anoreksijom imaju visoko restriktivno ponašanje u vezi sa jelom, dok gojazni ljudi ili oni sa poremećajem prejedanja imaju mala ograničenja. Uz to, ove grupe pokazuju različite nivoe selektivne gladi i emocionalnog jedenja (jedenje kao odgovor na emocije umesto na glad).

„Pokušavamo da nađemo ranije uzroke prejedanja. Oni bi olakšali intervenciju pre nego što se i dogode“, Julija Rajhenberger, istraživačica sa Univerziteta u Salcburgu.

Jedna od „NjuIt“ studija kaže da je selektivna glad najizraženija danju – glad se pojačava oko podne ili u vreme večere, praveći  šablon u obliku slova M, kaže Rajhenberger. Tako ljudi biraju zdraviju hranu kao što je voće ujutru, ali kasnije preko dana žele nezdravu hranu kao što su slatkiši.

„NjuIt“ istraživači napravili su aplikaciju za pametni telefon za koju se nadaju da će pomoći u terapijskom procesu i mada je to trenutno istraživačko sredstvo, nadaju se da se primena proširi u budućnosti. „NjuIt“ studija sada dnevno istražuje odnos između stresa i preteranog konzumiranja hrane kod pacijenata sa poremećajem ishrane i konteksta u kojem do poremećaja dolazi.

Aplikacija „PsiDiari“ (PsyDiary) se trenutno bavi manjim intervencijama. U prethodnoj studiji kod zdravih osoba, Rajhenberger je otkrila da određena ponašanja, kao stres i emocije imaju uticaj na uzimanje hrane.

Ako su ljudi pod stresom, smanjiće konzumaciju hrane iz zadovoljstva. Osobe sa sklonošču ka bulimiji će, međutim, povećati zadovoljstvo uzimanja hrane kad su pod stresom.

„Ono što bi bilo idealno je da se kreira aplikacija koja prepoznaje situacije u kojima osoba ima jaku potrebu da jede i pod pritiskom jede nezdravu hranu, a pametni telefon vam pošalje signal da bi trebalo da pojedete nešto drugo – savet koji bi vam pomogao da prevaziđete situaciju“, kaže Rajhenberger.

Na kraju, oba projekta imaju za cilj da unaprede efikasnost tretmana poremećaja u ishrani – „Kreiranjem ‘onlajn’ verzija dodataka ovih (već) efikasnih tretmana, nadamo se da ćemo povećati njihov domet i time njihov uticaj na javno zdravlje“, rekla je Bintner.