Stari zapisi navode kako sladoled originalno potiče iz Kine, gde se mešao led sa mlekom i dobijala prva mešavina za koju možemo reći da je preteča današnjeg sladoleda.
Prvi pravi sladoled u Evropu doneli su Arapi, koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji upoznali Italijane sa veštinom zamrzavanja sladoledne kreme. Čak su i stari Rimljani konzumirali poslasticu od mešavine leda, raznog voća i meda. Uprkos postojećem verovanju, sladoled nije samo letnja poslastica.
U severnim zemljama sladoled se jede više zimi, dok se leti piju topli čajevi jer se „na taj način smanjuje znojenje, koje je leti intenzivnije“.
Stručnjaci kažu da je pogrešno mišljenje da konzumacija sladoleda dovodi do upale krajnika, već da se upala krajnika dobija isključivo od bakterija i virusa. Svi se slažu sa činjenicom da je sladoled korisna poslastica tokom cele godine jer može da zameni užinu i utiče na dobro raspoloženje.
Sladoled ne treba jesti na brzinu i halapljivo gutati. U njemu treba uživati uzimanjem malih količina koje se polako tope u ustima. Za decu, ali i odrasle, najbolji sladoledi su u kornetu ili čašici jer mogu da se jedu polako, te deca sa njima neće isprljati ruke i garderobu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
