Valparaiso (2): Šetalište izgubljene domovine

Palatu je izgradio najbogatiji čovek Valparaisa u prvoj polovini dvadesetog veka, Paško Baburica. Već na fasadi, ukrašenoj motivima šahovnice, vidi se da je vlasnik bio hrvatski doseljenik.

Ali, on je bio i veliki pobornik zajedničke države, član i finansijer Jugoslovenskog odbora, koji je bio promotor ujedinjenja.

Zato je promenada ispred njegove kuće, sa koje se pruža najlepši pogled na obalu, i nazvana jugoslovenskom.

Za vreme Aljendea, gradonačelnik, takođe hrvatskog porekla, inicirao je otkup vile i u njoj je sada Muzej lepih umetnosti.

Alegre i susedno brdo, Konsepsion, naselili su nemački i engleski trgovci u periodu najvećeg prosperiteta Valparaisa, pre nego što je otvoren Panamski kanal.

Engleska crkva tu je sagrađena u vreme religiozne netolerancije i stoga nema zvonik, a ulazna vrata su na pobočnoj strani u uža nego kod katoličkih crkava.

Kako izgleda uspon na najudaljenija brda, videli smo kada smo krenuli u posetu vili Sebastijana, koji je sagradio Neruda.

Ulica je skoro okomita i verovatno je kretanje pešaka nemoguće.

Vila je sagrađena na vrleti brda Belavista („Napravio sam je prvo od vazduha“, kaže Neruda), sa punim pogledom na okean.

Danas muzej, ona je sačuvala nameštaj i Nerudin detinjast kolekcionarski duh – tu su i drveni konjić sa ringišpila i preparirana ptica iz prašume i muzičke kutije…

I slika Volta Vitmena. Kada ga je radnik upitao da li je na slici njegov otac, Neruda je odgovorio: „Da, u poeziji.“