Već i sama pomisao na vanredno stanje i karantin kod većine ljudi izaziva stres i napetost. Čak i uz naznake da će život uskoro početi da se vraća u normalu, stres ostaje zbog brige o zaštiti zdravlja u periodu pred nama.
Svedoci smo masovne kupovine brašna, šećera, testenina, ulja – tradicionalnih namirnica za pripremu hrane koja će nam dati energiju. Ali, da bi zadovoljili potrebe organizma za optimalno funkcionisanje bitno je uključiti i drugu hranu koja sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, gvožđe, selen, cink i druge), vitamine (A, B, C, D, E, H, K), vlakna, kao i vodu za hidraciju (uključujući prirodnu mineralnu vodu koja može značajno doprineti unosu minerala, posebno magnezijuma).
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje nije samo odsustvo bolesti i iznemoglosti, već je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja.
Svih ovih aspekata zdravlja smo i te kako postali svesni kroz ovu globalnu korona virus krizu. Međutim, gledajući zdravlje u širem smislu, čak i kad se razbolimo, elementom zdravlja možemo smatrati sposobnost našeg organizma da se iz bolesti što pre vrati u normalno stanje.
U svemu tome glavnu ulogu ima naš imunitet. Imuni sistem je verovatno najkompleksniji sistem u organizmu, sa glavnim zadatkom da prepozna i neutralizuje razne patogene iz okoline, kao i da se bori protiv vlastitih ćelija koje se iz nekog razloga menjaju. Kako onda možemo ishranom pomoći našem imunitetu da odrađuje svoj posao najbolje što može?
Vitamini i minerali koji doprinose funkcionisanju imunog sistema su vitamin A, D, C, B6, B9, B12, kao i minerali gvožđe, selen i cink, a evo koji su njihovi prirodni izvori.
Vitamini A i D: jaje (žumance), brokoli, gvožđe, bundeva, višnje, breskve, sir, riba (losos, pastrmka), pečurke, obogaćene namirnice (mleko, maslac, namazi).
Vitamini B6, B9, B12: meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, kvasac, spanać, pasulj, grašak, sočivo, cela zrna žitarica, zelena salata, brokoli, banane, narandže, suve šljive, semenke i orašasti plodovi.
Vitamin C: citrusi, jagode, ribizle, borovnice, paprika, spanać, repa, kelj, brokoli, grašak, paradajz, krompir.
Cink i selen: morski plodovi, tunjevina, semenke i orašasti plodovi (brazilski orasi), meso (govedina, jagnjetina, svinjetina, piletina), mleko i mlečni proizvodi, pšenične klice, zob, pasulj, kakao.
Gvožđe: meso, morski plodovi, jaje (žumance), pasulj, grašak, sočivo, spanać, peršun, cvekla, semenke i orašasti plodovi, bobičasto voće, grožđe, kakao.
Ne zaboravite na adekvatan unos vode – ovu preporuku danas daju svi zdravstveni stručnjaci.
Kako bi sprečili dehidraciju, koja dodatno povećava stres, za normalno odvijanje fizičkih i mentalnih aktivnosti potreban je odgovarajući unos vode, što je u sedentarnim uslovima života oko šest do osam čaša dnevno.
Pored uobičajene vode za piće, prirodna mineralna voda je posebno korisna u svakodnevnoj ishrani, jer može imati dodatni funkcionalni učinak, posebno kada sadrži magnezijum.
Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala potreban za stvaranje energije, rad mišića i srca, nerava i normalno psihičko funkcionisanje. Njegovi prirodni izvori su semenke, bademi, pšenične mekinje, spanać i pasulj. Odličan izvor je i prirodna mineralna voda bogata magnezijumom koja u jednoj litri sadrži preporučenu dnevnu dozu magnezijuma, koji organizam može iskoristiti za vitalne funkcije.
Pravilna ishrana i hidracija su dodatan adut našem organizmu u borbi za zdravlje, zato mu dobrim navikama pomozimo svaki dan u svim nadolazećim izazovima.
Autorka je magistar nutricionizma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.