Varoš alhemije i čudotvorstva

Na mapi Gmind sliči koncentričnim krugovima koji se otvaraju oko jezgra varoši koju presecaju dve rečice, Rems i Valdšteterbah. Ili, spirali. U njoj se izdaju dva dnevna lista, Rems Cajtung i Gminder Tagespošt, što je mene, doputovalog iz palanačkog Vršca, zapanjilo jer se tada u V. štampao samo jedan dvonedeljnik. Otada V. i Š.G. uvek upoređujem i Gmind mi dođe širi, slojevitiji.

Prošao je kroz osam stoleća. Najstarije očuvane zgrade su bolnica Svetog duha (1495), Kornhaus (1507) i stara Gradska kuća (1523), uz mnoštvo tornjeva i crkava sagrađenih u XIII i XIV veku. Prolazim između njih i čujem glasove duhova iz kamenih zidova i drvenih pregrada, u nedeljno podne. Sumorna nedelja.

Knjiga istorije kazuje da prvi dokument koji su građani Gminda kao svedoci potpisali, potiče iz 1162. godine, a 1188. naselje se naziva utvrdom. U trinaestom veku postaje grad, i glavno mesto vojvodstva Štaufera koje je i ranije važilo kao najsigurnije utvrđenje u Švapskoj. Gradu zastavu dodeljuju istovremeno (1239) car Fridrih II i papa. U vreme Rudolfa Habzburškog grad je dobio carsku slobodu. Prvi gradonačelnik od građana izabran bio je Bertold Klebcagel, preminuo 1284. Svoj gradski pečat G. dobija 1277. godine. Suva istorija.

Gmind je ujutro sačinjen od srebra, zapenjenog, a u sunčano podne sastavljen je od zlata, iskopanog u okolnim rudnicima. Srednjovekovni neimari su iskovali varoš od plemenitog metala. Preobražajem dana u noć tuli mu sjaj. Gvozden je predveče, u vreme lokomotiva parnjača, kada se preko neba prevuku oblaci iz vozova putničkih i teretnih, čija pruga oko grada ide polukružno i razlaže se na tri grane (za Alen, Štrasdorf i za Šorndorf, prema Štutgartu i Beogradu), na karti crne, po kojima putuju ljudi, ujutro nevidljivi.

Sa vidikovca: Gmind je utonuo u zelenilo, kao na lakiranoj razglednici. Grad je okružen šumama bregova Hohenrehberga, Ledersberga, Ajersberga i Hornberga, u plavičastom. Otiče modra boja, kao u bajci. Marktplac je u kamenim kockama, sa Marijinom fontanom u razbokorenom cveću. Oko trga okupljaju se drevne kuće.

Za nastanak Gminda i život njegov i njegovih meštana, starosedelaca i pridošlica iz cele Evrope, vezane su brojne legende, usmene i pisane, pripovesti oko kojih kruže istina i zbilja. Srebrno-zlatna. Nisam odoleo iskušenju da o Švebiš Gmindu pišem u romanima Gost i Romanu o romanu, i pričama rasutim po časopisima i listovima. Umnoženi Gmind. Nisam, još, izašao iz njega. Gerhard me vodi kroz pozlaćeni Švebiš Gmind, kao kroz snoviđenje.