Vaš nov nameštaj – od pečurki

Njegovi stolovi i stolice su prava alternativa, i pored toga su prirodniji, bez toksina i biorazgradivi.

„To je kao da operišem vanzemaljca“, objašnjava Ros kako za njega izgleda eksperimentisanje sa pečurkama, zbog čega je i osnovao kompaniju Mycoworks.

Njegov krajnji proizvod liči na stenu, ali je na dodir tek nešto grublji od običnog kartona.

U pravljenju svog nameštaja, Fil počinje od poljoprivrednog nusproizvoda na bazi ugljenika, kao što su omotač kukuruza ili piljevina, kojima doda malo micelijumskog tkiva pečurke Ganoderma lucidum (kod nas poznata i kao Hrastova sjajnica, jer raste na hrastovom drvetu i to tokom cele godine). Ova pečurka nije jestiva jer je previše drvenasta (za razliku od ostalih gljiva koje imaju oko 90 procenata vode, ona ima 75) i nema neki naročit ukus. Ono što je za Fila najvažnije jeste da raste na sobnoj temperaturi, tako da dodatni troškovi uzgoja nisu potrebni.

Njeno micelijumsko tkivo se hrani piljevinom i u roku od nekoliko nedelja formira veliku mrežu vlakana. Fil zatim ovu strukturu stavlja u kalup, gde vlakna nastavljaju da rastu kako bi ispunila oblik tog kalupa, što je ili oblik cigle ili oblik stolice. Nakon toga, struktura odlazi u pećnicu kako bi denaturisala proteine i ubila gljive. Zanimljivo je da se na sličan način pravi i nameštaj od drva. Na kraju, Fil dodaje drvene noge, držače nameštaja.

Ali, ako su pečurke zaista neverovatan materijal za izradu boljeg nameštaja koji je uz to i održiv, i ako zaista nije teško raditi sa njima, zašto onda, recimo, ne možemo da kupimo sofe od pečuraka u velikim, poznatim lancima kućnog nameštaja? Salman Kreig, inženjer koji drži i predavanja o biomaterijalu na Harvardskoj školi dizajna, kaže da su pečurke sasvim sigurno „materijal koji obećava“, ali da pravi izazov leži u tome da se spoljašnjost ovog materijala učini postojanijom i trajnijom bez da se ošteti njena prirodna održivost. Treba imati na umu da je mnogim materijalima potrebno dodavati razne neodržive komponente i peći ih na visokim temperaturama.

„Postoji mnogo skepticizma oko proizvoda koji su novi“, dodaje Anjanete Grin, speciajlista za materijale u firmi Environmental Building Strategies, koja daje savete u vezi sa održivim projektima izgradnje.

Pored toga, Grin objašnjava i da je ovaj alternativni materijal čak 40 odsto skuplji od tradicionalnog. Tako je jedan njihov klijent želeo da napravi izolaciju od pečuraka ali je odustao upravo zbog cene.

Što se tiče cene Rosovog nameštaja, ni ona ne pomaže. Za jednu barsku stolicu ili stolicu bez naslona biste morali da izdvojite 300 dolara, a za pravu stolicu (neverovatnih) 3000 dolara! Jedino mesto gde se ovaj nameštaj prodaje jeste Workshop Residence u San Francisku.

Ipak, Grinova je otvoreno na strani ovog, pečurkastog, materijala. Kaže da je kvalitetniji od tradicionalnog i da rešava mnoge probleme: dok mnogim drugim materijalima trebaju kancerogene smole da ih drže zajedno, kod ovih gljiva one nisu potrebne jer se pečurke prirodno drže zajedno. Takođe, radnici iz timova za izgradnju i održavanje ne moraju da nose specijalna odela kako bi baratali materijalom niti im treba posebna obuka za rukovanje toksičnim materijalima.

Naravno, ostaje da se vidi da li će Rosov projekat zaživeti, ili će tradicionalna industrija, ipak, ostati broj jedan u proizvodnji nameštaja.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs