Vaša ličnost se menja kada govorite drugi jezik, ali to nije uvek loša stvar

Jezik koji govorite mnogo može da utiče na vas?
Pa, prema brojnim istraživanjima u oblasti psiholingvistike, kognitivne psihologije i lingvističke antropologije, odgovor je da.
Jezici ne samo da nam omogućavaju da komuniciramo – oni takođe oblikuju naše percipiranje onoga što nas okružuje, kao i nas same.
Više od polovine svetske populacije koristi dva ili više jezika u svom svakodnevnom životu. Bilo da je to zbog obrazovanja, migracije ili porodice, dvojezičnost ili višejezičnost postaje sve češća u našem globalizovanom društvu.
Kako onda poznavanje dva ili više jezika utiče na način na koji procesuiramo emocije? Nedavna istraživanja sugerišu da svaki jezik može naterati svoje govornike da percipiraju stvarnost na različite načine, a ljudi mogu primetiti promene u sebi kada prelaze sa jednog jezika na drugi, piše Conversation.
Druga istraživanja su pokazala da se dvojezični ljudi mogu ponašati različito u zavisnosti od jezika koji koriste. Takođe, ljudi koji razgovaraju sa njima mogu ih percipirati drugačije u zavisnosti od jezika koji govore.

Različit jezik, različita ličnost?

Izbor jezika u kojem dvojezični ljudi komuniciraju utiče ne samo na emocionalnu intenzitetu, već i na način na koji percipiraju sebe i druge. Korišćenje jednog jezika u odnosu na drugi može uticati na konstrukciju diskursa i otkriti kulturne i društvene aspekte specifične za jezičke zajednice kojima pripadaju.

U jednom istraživanju dvojezičnih kineskih i engleskih govornika u SAD-u, učesnici su izjavili da se osećaju udobnije kada izražavaju svoje emocije na engleskom jeziku (njihovom drugom jeziku), jer on ima manje društvenih ograničenja, ali su doživeli veću emocionalnu intenzitetu kada su govorili mandarinskim (njihovim maternjim) jezikom.

Drugi jezik može, dakle, ponuditi određene prednosti kada govornici žele da zadrže emocionalnu distancu, i to iz ličnih i socio-kulturnih razloga. Izražavajući emocije na jeziku koji nije toliko emotivno povezan, ljudi mogu smanjiti osećaj stida, anksioznosti ili lične involviranosti. Ovo je posebno tačno ako maternji jezik osobe pripada kulturi koja daje veći značaj kolektivu, što znači da ljudi manje dele svoja osećanja.

Znanje jezika i okruženje

Nivo stručnosti u drugom jeziku takođe ima ogromnu ulogu. Roditelji često preferiraju svoj maternji jezik za izražavanje emocija kada razgovaraju sa svojom decom – na primer, kada ih ukoravaju – ako je to jezik koji najbolje poznaju. Međutim, ako su vešti u drugom jeziku, mogu ga takođe koristiti za izražavanje emocija.

Okruženje u kojem je drugi jezik naučen takođe može biti važno. U slučajevima kada je jezik naučen u formalnom ili akademskom kontekstu, u poređenju sa neformalnim, govornici izveštavaju o većoj anksioznosti kada komuniciraju u javnosti, čak iako su tehnički vešti.

Emocije, identitet i učenje jezika

Naša životna iskustva, starost učenja jezika i kontekst korišćenja utiču na to kako procesuiramo i izražavamo emocije na različitim jezicima. Razumevanje ovih dinamika ne samo da obogaćuje naše znanje o jeziku i ljudskom umu, već nam takođe pomaže da poboljšamo međukulturnu komunikaciju i emocionalno razumevanje u sve različitijem i povezanijem svetu.

Implikacije za učenje drugog jezika su takođe značajne. Obavezivanje da učenici budu zadovoljni i srećni sa percepcijom sebe na jeziku koji uče – tj. sa identitetom koji je konstruktivno razvijen na tom jeziku – ključno je za to da se osećaju komforno dok govore. Nastavnici mogu igrati ulogu u pomaganju učenicima da se osećaju manje stranima na jeziku koji uče.

Stav učenika prema jeziku koji uči je presudan. On utiče na to kako procenjujemo svoja iskustva sa jezikom, što zauzvrat utiče na to kako se nosimo sa izazovima, kako percipiramo sebe i kako mislimo da nas drugi vide. Što je bolji ovaj stav, to je veće zadovoljstvo u procesu, i bolja emocionalna povezanost sa jezikom. Rezultat će biti jači identitet na novom jeziku, što se prevodi u dublje i efikasnije učenje.