Gradić Vaterlo, sa oko 30.000 stanovnika u provinciji Valoniji, nadomak Brisela, živopisno je mesto sa obiljem francuskog šarma na koji se nailazi u ovom delu Belgije naseljenom francuskim življem.
Upravo ovde, na svakom koraku, među starom arhitekturom začinjenom modernim rešenjima puno toga što podseća na čuvenu bitku koja se odigrala 1815. u kojoj je Napoleon poslednji put ratovao.
Pre ravno 206 godina francusku vojsku, predvođenu Napoleonom porazile su snage koalicije koju su činile holandske, pruske, engleske, ruske, austrijske trupe. U jednom danu poginulo je 40.000 ljudi.
O svemu tome upečaljivo svedoči postavka muzeja Velington, nazvanog po engleskom generalu koji je nakon bitke izjavio da od pobede ima samo jedno snažnije osećanje, tuga zbog toliko nastradalih vojnika. U samom gradu Vaterlo i u njegoj okolini više je istorijskih lokaliteta posvećenih ovim događajima, a najpoznatije među njima je polje gde se bitka odigrala.
Na svom poslednjem slobodnom putovanju Evropom, pre nego što će korona izmeniti navike i običaje miliona stanovnika, boraveći u susednom Nivelu put me je običajnom turističkom potragom za znamenitostima doveo do tog polja.
Kraj je juna a među klasjem žita jedino što se ističe je pobedničko ili Lavlje brdo, sa spomenikom lava u bronzi kao znamenje na pobedu, ali i ranjavanje holandskog princa Vilijama od Oranža.
Brdašce, visoko 40 metara, jedini je, na prvi pogled, detalj koji ukazuje da je ovo mesto spomenički kompleks.
Na njegov vrh se stiže preko 226 stepenika, odakle se pruža panoramski pogled na polja gde se bitka odvijala, a dodatna obeležja pokazuju gde su se čije vojne trupe nalazile. U okolini su i dalje polja, sa ratarskim kulturama, a stari zapisi kazuju da okolni seljaci nisu blagonaklono gledali na podizanje ovog obeležja.
U početku su ga rušili, davno u 19. veku dok je sećanje na poraz francuske vojske još bilo snažno da bi to kasnije prestalo.
Povodom proslave 200. godišnjice ovde je u potpunosti obnovljeno muzejsko zdanje, smešteno u podnožju brda, zapravo ispod zemlje pa su okolna polja ostala netaknuta.
Osavremenjena postavka obuhvata filmske 3D projekcije, muzejska postavka predstavlja sve učesnike bitke, uniforme, oružja, formacije, taktike.
Zaljubljenici u oružje ovde mogu da vide originalne puške, kubure i vojničke sablje s početka 19. veka.
Nije se zaboravilo ni na istorijski kontekst, pa tako ulazak u muzej predstavlja političku sliku tadašnje Evrope, položaj Francuske, tu su izložene i Gutenbergova drvena mašina za štampu novina kao simbol slobode govora na šta se veoma polagalo, kao i vredna pažnje karikatura iz tog vremena koja ismeva dvor i kralja.
Zanimljivo je i da se u blizini nalazi jedna stara giljotina, relikt francuske revolucije.
Posetioci kompleksa mogu da obiđu i posebno zdanje Panorame, objekat kružnog oblika gde je na platnu prikazana bitka, na podu su mrtvi ratnici i konji dok se u pozadini čuju zvuci bitke, pucnji vatrenog oružja, zveket mačeva, povici vojnika, topot konja.
U podnožju pobedničkog brda tokom leta su aktivni statisti vojnici, koji u uniformama posetiocima i deci, koja ovde dolaze, demostriraju bojno polje. Bojište se može obići i turom koja obilazi pet ključnih lokacija vojničkog okršaja, kuće u kojima su pre bitke boravili glavni akteri a sada su pretvorene u muzeje, kao i utvrđeni dvorac „Igomon“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
