Vege recept: Burgeri

S obzirom na to da veganstvo na našim prostorima i dalje nije svima poznato, često se ljudi iznenade kada čuju da vegani, pored mesa, ne konzumiraju jaja, mleko životinjskog porekla i med. Kao i u slučaju mleka, i konzumacija jaja se teško povezuje sa nasiljem koje se vrši nad kokoškama u industrijama ili domaćinstvima koja ih eksploatišu.

Čak i kada se neko hrani vegetarijanski, bez detaljnijeg istraživanja teško da će doći do informacija da su kokoške u industriji jaja zlostavljane i ubijane jednako kao u mesnoj industriji. Pred vama se nalazi 7 uobičajenih mitova kojima opravdavamo konzumiranje jaja u ishrani i istina koja stoji iza njih.

1. Konzumiranje jaja ne znači smrt za kokoške.

Bez obzira na način uzgajanja: kavezni, podni ili slobodni, odnosno organski, svi muški pilići u industriji jaja završavaju ubijeni odmah po rođenju.

Uobičajena praksa je da se tek rođeni pilići sortiraju na osnovu pola, da bi se potom muški pilići ubacili u veliku plastičnu kesu koja se zaveže dok se pilići unutra guše. U nekim slučajevima muški pilići se postavljaju na pokretnu traku koja vodi u veliki blender i bivaju samleveni živi.

2. Kokoške žive udobno, šetaju se, kljucaju.

Kokoške najčešće ceo život provedu na prostoru površine A4 formata ako su u kaveznom uzgoju, a ako su u podnom sistemu, iako nisu u kavezu, nalazi se ogroman broj jedinki na malim površinama.

U kaveznom sistemu kokoške stoje na žicama pri čemu ozleđuju noge i na jednom te istom mestu provedu ceo svoj (kratki) život. Kokoške u industriji jaja u velikom broju slučajeva nikada ne ugledaju svetlost dana. Iz inkubatorske stanice prevoze se direktno u hale u kojima žive od 1,5 do 2 godine.

3. Kokoške uživaju u društvu drugih kokošaka na farmama.

Neretko se na farmama razvija kanibalizam. Ovo ponašanje među kokoškama nije neobično, posebno ako su nagurane u malim prostorima.

Od dosade, nedostatka slobode i sopstvenog prostora kokoške napadaju jedna drugu. Da bi se sprečila agresija i kanibalizam, pilićima se seku kljunovi kada su stari od 7–10 dana. Ovaj proces se naziva debikiranje, veoma je bolan i predstavlja stres za piliće.

4. Kokoške dožive starost na farmama jaja.

Iako kokoške mogu da žive 5–8 godina u prirodi, one koje su zarobljene u industriji jaja posle maksimalno 2 godine postaju neprofitabilne, jer više ne nose jaja istim intenzitetom.

U tom slučaju jedan deo ili celokupna populacija kokošaka u halama se menja, dovode se nove, „mlade” kokoške, a „istrošene” se šalju direktno u klanice. Često tek u putu do klanice kokoške prvi put ugledaju svetlost dana.

5. Nošenje jaja svakog dana je za kokošku potpuno prirodno.

Divlja kokoška nosi od 12 do 20 jaja godišnje i proces nošenja jaja nije odvojen od reproduktivne uloge. Domaća kokoška, usled posledica selektivnog uzgoja, 1900. godine nosila je u proseku 150 jaja godišnje, a danas taj broj dostiže čak 300 jaja godišnje.

6. Kokoškama jaja nisu potrebna.

Kokoške u prirodi neoplođena/neizlegnuta jaja razbiju kljunom i pojedu. Na ovaj način one vraćaju hranljive materije u svoje telo, proteine, vitamin D, a pre svega kalcijum koji se dosta luči kako bi se formirala ljuska jajeta.

7. Jaja su zdrava za ljude.

Jedno jaje sadrži 212 mg holesterola, što je gotovo čitav preporučeni bezbedan dnevni unos za čoveka (300 mg). Interesantna je činjenica da jedno jaje sadrži više holesterola nego Big Mac, zloglasni hamburger koji je postao sinonim za junk food.

U studiji koju je sprovodilo nekoliko eminentnih kanadskih univerziteta kao i Kanadski centar za istraživanje i prevenciju infarkta i ateroskleroze, pronađena je veza između konzumacije žumanceta i karotidnog plaka (začepljenja karotide), najvećeg faktora rizika za moždani udar.

Preko 60% kalorija iz jaja dolazi iz zasićenih masti koje su, prema aktuelnim medicinskim upozorenjima i preporukama, glavni uzrok srčanih oboljenja i dijabetesa. Studija iz 2011. godine sa Univerziteta Harvard pronalazi da muškarci koji konzumiraju više od 2,5 jaja nedeljno imaju 81% više šansi da dobiju rak prostate u odnosu na muškarce koji konzumiraju manje od 0,5 jaja nedeljno.

Zbog svega što smo naveli, odlučili smo da za vas pripremimo ukusno vegansko jelo, u koje se inače stavljaju jaja, kako bismo pokazali da veganstvo ne znači odricanje od ukusa i teksture, naprotiv, možete i dalje uživati u jelima na koje ste navikli, a da pritom vaš izbor ne znači patnju i bol za druga bića.

Burgeri

Sastojci:

• 200 g sojinih ljuspica
• 100 g mlevenog lana
• 100 g integralnog heljdinog brašna
• 50 g belog brašna
• 2 glavice crnog luka
• 4 cena belog luka
• posna kocka za supu
• kašičica peršuna
• kašičica vlašca
• kašičica dimljene/slatke paprike
• jedna i po kašičica soli
• pola kašičice bibera
• pola kašičice ljute paprike

Iseckati crni i beli luk i dinstati u malo vode i ulja. Pred kraj dinstanja dodati sve začine i posnu kocku za supu i dinstati dok se kocka ne raspadne.

Sipati oko 400–500 ml vode, dodati sojine ljuspice i kuvati par min. Bitno je znati da masa ne treba da bude retka nego dovoljno gusta, a da ne zagori, pa ju je dobro mešati tih poslednjih par minuta. Nakon skidanja sa ringle dodati mleveni lan, integralno heljdino brašno i belo brašno i ostaviti da se ohladi.

Lan u dodiru sa vodom ispusta sluzavu tečnost koja predstavlja zamenu za jaja kao vezivo. Kada se ohladi, vlažnim rukama oblikovati pljeskavice koje možete pržiti ili peći u rerni na 200 stepeni. Ako se odlučite da ih pečete, pecite 10 min. na jednoj i 10 min. na drugoj strani, a ako ih, pak, pržite, onda nauljite malo tiganj i pržite po par minuta sa obe strane.

Prijatno!

Vege zajednica je udruženje mladih ljudi koji aktivno i vredno rade kako bi ovaj svet postao bolje mesto za sve životinje.

Trudimo se da nam akcije budu što raznovrsnije, sprovodimo ulične akcije i radne akcije u azilima po Srbiji, aktivni smo na društvenim mrežama, svakog meseca radimo na novom broju Vege biltena (koji je sjajan newsletter/časopis, takođe, potpuno besplatan, pa ne propustite da se prijavite slanjem svoje email adrese na [email protected]), prevodimo zanimljive članke i knjige, vodimo kampanju Slomimo kaveze, u okviru koje se borimo za koke nosilje u industriji jaja – svašta nešto, a sve radi konačnog oslobođenja životinja.

Borimo se za svet u kojem će se životinje posmatrati kao svesna i osećajna bića kakva i jesu, gde će se poštovati i vrednovati kao ravnopravni stanovnici ove planete. Ukratko, spasavamo svet dok se dobro zabavljamo.