Foto: Irina Sejdhanova

Pored osveženja koje je donela aktivnost odmornih polaznika u zadnjem Vegan Izazovu 22 bilo je još jedno pravo osveženje među mentorima – mentorka Irina Sejdhanova, koja je osvojila polaznike svojim autorskim receptima i pristupom, a sada zajedno sa ostalim mentorima sa zadovoljstvom očekuje i nove polaznike. Evo šta nam ona ima reći o Izazovu i o razlozima zašto se i kada ona odlučila za veganstvo, a na kraju nam svima daruje i jedan njen recept.

Upravo se završio prvi Vegan Izazov22 u drugoj godini postojanja u Srbiji, koji pomaže ljudima da 22 dana uče o veganstvu; informiše o načinu promene života i svesti, pomaže da se polako ljudi otarase starih navika radi životinja, planete, zbog svog zdravlja i bolje budućnosti – i to potpuno besplatno.

Od početka postojanja projekta u Srbiji kroz izazov je prošlo više od 4.000 ljudi koji su poželeli da ne razmišljaju samo o “sad” nego i o “sutra”. Posle završenog kruga izazova od 22 dana polaznici mogu da biraju hoće li da ponove izazov ili će se priključiti grupi Apsolventi Vegan Izazova 22.

Ja sam Irina, autor bloga @omojbrokoli i bila sam počastvovana ulogom mentora na Izazovu. Za početak bih htela da ispričam našu vegan priču. Istinu kažu kad govore da čim dobiješ decu drugačije gledaš na svet. Pre dece nisam duboko ulazila u razmišljanja o našem “sutra”.

Da, trudila sam se da ostavljam što manji ekološki trag i dugo sam mislila da je to dovoljno. Pre malo više od četiri godine, kad su moja deca već imala 6 i 3,5 godine, postala sam vegan. U jednom danu, štaviše – u pola sata. Evo, ispričaću vam kako.

Vege recept: Testenina sa povrćem 2 — Foto: Irina Sejdhanova

Bili smo u jednom zoo vrtu. Tu moram reči da sam i ja jela meso, ribu i ostale životinjske proizvode, nosila kožnu obuću, torbe, kupovala kozmetiku ne gledajući da li je ona testirana na živim bićima. Danas sam srećna što sam već petu godinu na putu iskupljenja. Mada mojih prethodnoh 30 godina u ulozi nevegana mi jako pomažu u razumevanju drugih, u toleranciji i daju mi strpljenje da lagano i smireno promovišem veganstvo. Iako ja smatram da u ovom momentu istorije ljudskog roda jedino rešenje da spasimo našu vrstu, druge vrste i našu planetu jeste biti vegan, ja ne osuđujem nikoga.

Svako ima svoj put. Neko lakši, neko teži. Nekog tek čeka prosvetljenje i osvešćenje. Kao što se meni desilo. U zoo vrtu. …Ušli smo u sobu sa inkubatorima. Pred našim očima na svet su dolazili pilići, pačići, čak i jedna sovica. Ja sam začarano gledala na to čudo života i suze su mi bile u očima. Svi oko mene umiljato su tepali tim slatkim bićima. Sećam se da sam mahinalno rekla naglas “A mi ih jedemo…”. Tačno pamtim kako se par ljudi okrenulo prema meni i pogledalo u fazonu “ajd sad ti sa svojim glupostima”. A ja sam stajala tamo i kapirala da više u životu neću jesti ničiju decu, jednostavno osećala sam da nemam prava i da to nije ispravno.

Isto tad mi je bilo nejasno kako to da mi je trebalo 30 godina da razumem tako prostu stvar da za kvalitetan život nije neophodna smrt. Što je interesantno, kad sam objasnila moju odluku deci, oni su je shvatili odmah i složili se da ako može drugačije, onda ne treba da jedemo tuđe živote. Često mi govore “pa biti vegan je tvoje rešenje, zašto si nametnula to deci?”, “zašto si donela odluku umesto njih?”… Ali istina je u tome, da davati deci meso i ribu isto je odluka roditelja, ne dece. Deca su naša odgovornost, do njihove 18-te minimum mi donosimo odluke za njihovo dobro jer to je roditeljstvo. Malo više truda sam imala sa mojim mužem. Ja, ukrajinka, nisam mogla ni da pomislim da životinjski proizvodi igraju toliko ogromnu ulogu u srpskoj ishrani.

I za mog muža, Srbina, je bilo skoro nemoguće zamisliti život na biljnoj ishrani. Evo, malo ću ga citirati”: “Ja sam uvek bio nezainteresovan za hranu, jeo šta ima na stolu, u frižideru ili u najbližoj radnji, obično pekari ili roštilju. Dok sam bio mlađi to je još nekako i prolazilo bez nekih ozbiljnih posledica (ili bar vidljivih golim okom u to vreme). Kako se bližila trideseta, tako su posledice sve više počele da se vidi i da postaju problematinče. Kada smo razgovarali porodično o prelasku totalno na biljnu hranu, meni je to delovalo prilično nestvarno i neizvodljivo. Šta bi smo jeli ako izbacimo sve životinjskog porekla? Ali Irina je bila uporna i istrajna. I nakon nekih mesec dana više nije bilo šanse da se ikada vratim na staro. Osećaj je neverovatno dobar. Mnogo više energije. Mnogo manje problema sa stomakom, varenjem i svim povezanim. Mnogo zdravija koža. A uz sve to i fenomenalni osećaj da radimo nešto ispravno za planetu i sva ostala živa bića na svetu.” Odmah smo počeli mnogo da čitamo na tu temu, gledamo dokumentarce, da se obrazujemo i istražujemo. Sa svakim danom smo bili sigurniji da radimo pravu stvar i da idemo u dobrom pravcu.

Vege recept: Testenina sa povrćem 3 — Foto: Irina Sejdhanova

Sad, posle četiri godine na veganstvu, sa sigurnošću mogu da kažem da je veoma bitno pravilno organizovati tu ozbiljnu promenu u životu. Najveću grešku ljudi obično prave u tome što kada izbace sve životinjsko oni svoju ishranu svedu na testo i krompir, a takođe na mnogo veganskog fast food-a (paštete, kobacice, burgeri i td).

To sve jeste bez namirnica zivotinjskog porekla i odlična je za prelazni period, ali nikako nije zdrava ishrana i na duge staze može da nanese dosta štete… Što kasnije služi kao negativan primer za sve koji bi možda probali da pređu na biljnu ishranu… Zato je super što postoje projekat kao što je Vegan Izazov22.

Ovde svaki početni vegan dobija jako puno podrške od iskusnih vegana; može zatražiti savete od nutricionista; slobodno koristiti ogromnu zbirku raznovrsnih recepata; lako se informiše o suplementaciji; postavlja pitanja i dobija potpune i detaljne odgovore. Ja bih pozvala sve da se priključe sledećem izazovu u oktobru, čak i ljude koji nikad (još!) nisu razmišljali da postanu vegani. Jer na Izazovu mi razbijamo mitove o tome, da je veganska hrana dosadna ili siromašna; ili što nemoguće dobiti protein/gvožđe/jod i tako dalje na biljnoj hrani; da vegani ne mogu da treniraju jako i još mnogo toga. S moje strane mogu garantovati da je pozitivna promena koja se dešava kada se pređe na ishranu bez namirnica životinjskog porekla vrlo teško opisiva i objašnjiva, kad bi taj osećaj mogao dovoljno lepo da se opiše rečima onda bi večina ljudi to odmah uradila.

Priključite se preko sajta vegan-izazov22.com

A ako ste već duže od pola godine vegan koji bi rado delio svoja iskustva i recepte sa drugima, možete se takođe preko sajta vegan-izazov22.com prijaviti da budete mentor

Recept: Testenina sa povrćem

Sve što vam treba – biljno mleko, bilo koja testenina, bilo koje povrće i lonac (ja koristim wok).

Za početak na 2 kašike maslinovog ulja propržite 3-4 čena belog luka dok ne pusti aromu, zatim dodajte sitno naseckan crni luk i spremajte dok on ne omekša.

Zatim dodajte 400 ml mleka (ja volim kokosovo jer je kremasto, a generalno može bilo koje), pustite da provri i stavite 300 g testenine zajedno sa na trakice naseckanom šargarepom i paprikom.

U ovom trenutku dodajte takođe začine: