Velika Britanija (1): Kotež na Temzi

Istovremeno je, jugozapadni London, ili konkretnije, navijače najstarijeg kluba iz britanske prestonice, zapalila jedna fantastična vest za istoka.

Napadač fudbalske reprezentacije Srbije Aleksandar Mitrović je u filmskom, snepčet klimaksu januarskog prelaznog roka, umesto u Bordou ili Briselu, završio u Fulamu. Da li su u pitanju bili „crno-bela promisao“, zemljak Slaviša Jokanović ili nešto treće, više nije toliko ni bitno. Svega pet nedelja kasnije, Mitrović je u neverovatnoj golgeterskoj seriji (7 golova na 5 uzastopnih utakmica), navijači ga slave kao heroja, lokalni mediji ne štede reči hvale (‘A Mit of Alright’, ‘Alek Chews ‘Em Up’, ‘Big Hit Mit Our Animal Magic’, ‘Mitrovic Serbs Up Tasty Late Winner’, neki su od naslova), a Fulam je 17. marta bio u prilici da na domaćem terenu, u derbiju zapadnog Londona, postavi novi klupski rekord – 16 uzastopnih utakmica bez poraza.

Stadion Krejven Kotidž veoma rado posećujem, zbog supruge koja za Fulam navija, jedinstvene lokacije na kojoj se nalazi i energije lepših fudbalskih vremena koju emituje svakim svojim delom (posebno nakon što je groteskna i potpuno nepotrebna statua Majkla DŽeksona sklonjena u Nacionalni muzej fudbala u Mančesteru).

Nekadašnje kraljevsko lovište, smešteno tik uz Temzu i prelepi Bišops park, fudbalski klub Fulam, uz kraće prekide, koristi kao domaći teren već više od sto dvadeset godina. Utakmicu protiv KPR smo posmatrali sa terase nekadašnje Stivinejdž roud tribine. U pitanju je objekat pod zaštitom države i najstarija fudbalska tribina u Engleskoj koja je još uvek u upotrebi. Elegantni viktorijanski paviljon, sazidan od crvene patinirane cigle, projektovao je isti škotski arhitekta koji je osmislio i glazgovski hram fudbala, Ajbroks. Izgradnja je koštala 15-ak hiljada (tadašnjih) funti.