Postoje određena čudna verovanja koja prihvatite ako dugo živite u Engleskoj.
Jedno od njih je da su ranije leta trajala duže i da su bila sunčanija. Drugo – da bi nacionalna fudbalska reprezentacija trebalo lako da izađe na kraj sa Norveškom. Treće je uverenje da je Engleska velika država. Ovo poslednje verovatno je i najneobičnije.
Ako u pabu spomenete da nameravate da idete kolima od, recimo, Sarija do Kornvola, što je razdaljina koju bi mnogi Amerikanci rado prešli samo da bi kupili tortilju, vaši sagovornici će sumnjičavo naduti obraze, razmeniti znalačke poglede, izduvati vazduh kao da žele da kažu „E, to je krupan zalogaj“ i upustiti se u dugu živu raspravu da li je bolje ići autoputem A30 do Stokbridža pa skrenuti na A303 do Ilčestera ili se opredeliti za A361 do Glastonberija preko Čepton Maleta. Za samo nekoliko minuta, razgovor će obilovati tolikim mnoštvom pojedinosti da vam, kao strancu, preostaje samo da odmahujete glavom u čudu.
„Znate ono proširenje na autoputu čim se izađe iz Vorminstera, gde je ona kanta za đubre s polomljenom drškom?“, upitaće neko. „Znate, odmah posle isključenja za Litl pjuking ali pre malog kružnog toka na B6029. Odmah pored osušenog platana.“
U tom trenutku shvatate da ste jedina osoba u društvu koja ne klima glavom.
„Pa, oko četiri stotine metara dalje, ne na prvom skretanju levo, već na drugom, nalazi se sporedan put između dve živice od gloga pomešanog s malo leske. Ako kreneš tim putem pored rezervoara, ispod železničkog mosta, pa oštro skreneš desno kod Prokletog orača“…
„Lep mali pab“, ubaciće se uglavnom, iz nekog razloga, muškarac u debelom džemperu na zakopčavanje. „Imaju dobro pivo old todžem.“
„…produžiš zemljanim putem kroz vojno strelište, pa se iza cementare spustiš na B3689 kod obilaznice Rems droping.* Tako ćeš uštedeti tri-četiri minuta i zaobići rampu kod Grejt šeginga.“
„Naravno, pod uslovom da ne dolaziš iz Krukarna“, revnosno će neko dodati. „E, u tom slučaju…“
Recite dvojici ili više muškaraca u pabu imena bilo koja dva mesta u Engleskoj i oni će satima srećno pričati o tome. Kuda god da nameravate da idete, svi će se složiti da je to izvodljivo sve dok pažljivo izbegavate Oukhempton, kružni tok Henger lejn, središnji Oksford i most preko reke Severn prema zapadu u periodu od tri po podne petkom do ponedeljka u deset ujutru. Naravno, osim za vreme bankarskog odmora kad ne bi trebalo nikud ići. „Ne idem čak ni do prodavnice na uglu za vreme bankarskog odmora“, ponosno će procvrkutati neko iz prikrajka, kao da je godinama lukavo uspevao da izbegne ozloglašeno usko grlo na Skoč korneru time što je ostajao kod kuće u Stejnsu.
Odlomak iz knjige „Beleške s malog ostrva“Prevod: Eli Gilić, izdavač: Laguna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
