Velika Britanija (2): Iskustva engleskog fudbala

Dobrom raspoloženju navijača je doprinela i vest da su lokalne vlasti odobrile rekonstrukciju i proširivanje Riversajd tribine, koja, kao što joj ime govori, stoji uz samu obalu Temze. Prvi put posle odlaska harizmatičnog vlasnika Mohameda Al Fajeda i antologijskog nastupa u Ligi Evrope 2010. godine, Fulam deluje kao klub koji statusno pripada najvišem rangu, i što je daleko važnije, igra fantastičan fudbal . Takozvani „objektivni ljubitelji fudbala“ i analitičari, Jokanovićevu ekipu zbog tečne i efikasne igre već drugu sezonu uzastopno zovu ‘The Entertainers’ tj. Zabavljači.

Neutralci posetu Kotidžu, uprkos vetru sa Temze koji probija tri sloja garderobe, često opisuju i kao najkomfornije iskustvo koje možete doživeti u engleskom fudbalu. Iako sa zvučnika pre utakmice i tokom poluvremena trešti Kleš, sociološke studije prosečne navijače Fulama opisuju kao pripadnike više srednje klase, te posledično emancipovanu i miroljubivu fudbalsku publiku. U taj profil se uklapaju Hju Grant i Lili Alen, koji su njihovi deklarisani fanovi. Krejven Kotidž je takođe jedini engleski stadion na kome nisam video oštru segregacija između domaćih i gostujućih navijača, čak ni kada je utakmica, geografski posmatrano, lokalni derbi. Ne dajte da vas lažu i ovde se pivo slobodno toči, čak i tokom trajanja utakmice.

Susret ova dva londonska drugoligaša je, uprkos veoma hladnom vremenu i direktnom TV prenosu, uživo posmatralo 23.347 gledalaca. Navijači Fulama će vam ponosno reći da dvadesetak hiljada ljudi svakog vikenda dolazi na Kotidž da gleda fudbal, a ne izvikana imena (kao na Čelsiju, dva kilometra niz ulicu). A ako čuju da ste navijač crno-belog beogradskog kluba, u kome su prethodno bili Jokanović i Mitrović, teško ćete se do kraja dana odbraniti od čašćavanja pivom.