Saveti kardiologa: Šta nikako ne smete da radite kada su velike vrućine

Kako bi se izbegli kolapsi usled vrućina, savetuje da se na ulicu nikako ne izlazi bez flašice vode, šešira ili kačketa, po mogućstvu i naočara za sunce. „Izbegavajte duži boravak u zatvorenim neklimatizovanim prostorijama i izlaganje suncu u najtoplijem delu dana“, savet je kardiologa.

Popović je u emisiji Dan uživo na N1 rekao da toplota i ove tropske temperature na većinu ljudi deluju loše loše i da su izuizeci oni koji to mogu da tolerišu,

Hronični, srčani, ali i ostali bolesnici su, kako je istakao, najugroženiji kada su ovako visoke temperature. Dodaje da tu spadaju i stariji ljudi.

„Oni ne treba da izalaze kada je najtoliji deo dana, ali ponekad i oni moraju da izađu i tada moraju da se zaštite od sunca – šešiirima, da hodaju u senci, izbegavaju dug boravak u zatvorenim neklimatizovanim prostorima i spreče da im se hronično stanje pogorša“, objasnio je kardiolog.

Prema njegovim rečima, kada su ovakve vremenske prilike, i ovakve velike vrućine često se dešavaju kolapsi na ulicama.

„Vrtoglavica, nesvestica, neretko dolazi i do nalog gubitka svesti, što može da dovede do različitih povreda“, kaže sagovornik N1.

Najmlađe bi, kako je istakao, trebalo štititi isto kao i odrasle – uz obavezno izbegavanje direktnog izlaganja suncu.

„Ako borave na bazenu ili Adi, da se izbegava boravak na suncu deo dan, koristi krema sa visokim faktorom zaštite i da se uzima velika količina tečnosti“, savetuje lekar.

Unošenje dovoljne količine tečnosti
Hidratacija je, kako ističe, bitna da se spreči nastanak toplotnog udara. Ipak, kaže, koliko bi tečnosti trebalo uneti zavisi od toga da li ste u klimatizovanoj prostoriji ili napolju, na suncu.

Dodaje da nije dovoljno samo uneti vodu, već da se moraju nadoknaditi i elektroliti koje gubimo znojenjem.

Ali i tu treba biti obazriv sa unosom soli. Dve čase mineralne vode će biti dovoljne da se nadoknade elektroliti, objašnjava kardiolog.

Toplotni udar i sunčanica
Popović navodi da toplotni udar nastaje kao posledica pregrevanja organizma, najčešće u zatvorenoj prostoriji koja nije klimatizovana.

Trebalo bi što pre izvesti osobu iz te prostorije, ako to nije moguće, bar je poprskati vodim i sprečiti da padne u nesvest. Ukoliko se to desi, postaviti je u bočni položaj, masirati hladnom vodom, trljati vrat, objašnjava on kako da postupimo u slučaju da neko u našem okruženju doživi toplotni udar.

Kada osoba dođe k svesti, ne bi je trebalo odmah uspravljati.

Sunčanica nastaje kada je glava nezaštićena i druže vremena izložena sunčevim zracima, navodi kardiolog. Simptomi koji ukazuju na sunčanicu su, kako dodaje, glavobolja, mučnina povraćanje, povišena temperatura i padanje u nesvest.

„Takvu osobu treba odmah skloniti u hladovinu, poprskati vodom, masirati i dati da pije gutljaj po gutljaj tečnosti. Uvek je savet da se voda pije u gutljajima, u slučaju da dođe do dehidracije“, naveo je on.

Ukoliko ste sami na ulici, a osetite malaksalost, slabost, imate duple slike, osećaj zanošenja u stranu, kardiolog savetuje da je najbolje da potražite pomoć prvog prolaznika ili uđete u prvu priodavnicu, kupite vodu i sednete.

Šta nikako da ne radite na plaži
Kardiolog navodi da je sunce i korisno i štetno.

„U jutarnjim satima izbegavamo največi UV indeks koji je između 11 i 16 sati“ istakao je on.

Navodi da zaštitne kreme nisu svemoćne već da mogu da zaštite kožu od pregorevanja i crvenila maksimalno dva sata.

„Najgora stvar koju možete da uradite je da budete ceo dan na plaži, da brzo dobijete boju, a ustvari kožu izlažete nepovoljnim termičkim efektima“, naglasio je on i upozorio na porast malignog melanoma koji je posledica solarijuma ali i prekomernog izlaganja suncu.