Veliki uspon električnih automobila u Evropi, Norveška i Holandija lideri

Jedan od sektora koji je bio uzdrman usled svih mera koje su preduzete kako bi se sačuvalo zdravlje jeste automobilska industrija.

Broj registracija novih automobila u Evropi se za prvih devet meseci smanjio za 29 odsto, te je registrovano 8,54 miliona vozila. Međutim sektor električnih automobila se pokazao kao veoma otporan na krizu, a u septembru 2020. se desilo čak i da je u Evropi po prvi put registracija novih električnih i hibridnih automobila nadmašila one sa pogonom na dizel.

Očekuje se da ovaj trend u budućnosti nastavi da jača. Trenutno se u Evropi prodaje 130 modela električnih vozila, a procenjuje se da će se tokom sledeće godine svaki sedmi prodati automobil biti na baterije, piše Jovana Stanković za portal Klima101.rs.

Tržište električnih automobila sve se više širi

Istraživanja pokazuju da se prodaja električnih automobila na području Evropske unije i Norveške utrostručila od početka 2020.

Procenjuje se da će do kraja godine električni automobili predstavljati 10 odsto ukupne prodaje vozila, a da će do kraja 2021. taj procenat dodatno da se poveća i da će iznositi 15 odsto.

Ako uporedimo tržište automobila u septembru 2020. sa septembrom prethodne godine, možemo videti da potražnja za automobilima na benzin i dizel pokazuje izrazit pad, dok je potražnja električnih vozila povećana za 139 odsto na 327.800 jedinica.

Ovo je prvi put dosad da je tokom jednog meseca prodato više od 300.000 električnih automobila i tek drugi put da oni predstavljaju više od 20 odsto novih registracija.

Razloga za porast tražnje za električnim vozilima ima mnogo, počevši od njihovih performansi, niskih operativnih troškova i činjenice da emituju manje gasova sa efektom staklene bašte od standardnih automobila na benzin i dizel.

Međutim, jasno je da je taj razlog postojao i ranije, zbog čega se postavlja pitanje šta je zapravo 2020. uticalo na vozače da nabave čistija vozila?

Razlog za to leži u regulaciji koja je doneta u Evropskoj uniji početkom godine. Prema novim propisima, svaki proizvođač mora da vodi računa o emisijama CO2 koje prave automobili koje prodaju.

Tačnije, dozvoljeno je da u proseku svaki automobil jednog proizvođača može da emituje najviše 95 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru.

To je veliki iskorak u odnosu na prethodni period, s obzirom na to da su mere koje su važile do 2019. propisivale da emisije po kilometru budu ograničene na 130 grama ugljen-dioksida. U slučaju da se ova granica prekrši, plaćaju se velike novčane kazne za svaki gram CO2 po kilometru koji se prekorači.

Cene postaju pristupačnije, ali su i dalje visoke

Mnoge zemlje i entiteti na svetu, a među njima i Evropska unija, u prethodnom periodu su najavili svoje ciljeve za dostizanje ugljenične neutralnosti.

U skladu sa tim, već je donet niz mera kojima se redukuju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Kako je transport jedan od većih emitera, na nivou Evrope su, kao što smo već pomenuli, donete nove mere u cilju smanjivanja emisija.

Međutim, da bi se prodaja električnih vozila još proširila, nisu dovoljne samo mere koje preduzimaju donosioci javnih politika. Potrebno je i da čistija vozila budu dostupnija građanima, za šta je važno da cena bude pristupačna.

Istraživanje investicione banke UBS pokazalo je da će proizvodnja električnih automobila koštati isto kao i proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2024. godine, što bi znatno ubrzalo prelazak na korišćenje automobila na baterije.

Cena baterije čini između četvrtine i dve petine troškova celog vozila, a očekuje se da će troškovi baterija pasti ispod 100 dolara po kilovat-satu do 2022.

To bi mogla da bude prekretnica u automobilskoj industriji, nakon koje bismo mogli da očekujemo da proizvođači veliki deo resursa preusmere na proizvodnju električnih automobila.

Nedavno je čak i proizvođač luksuznih automobila Bentli najavio da će od 2030. proizvoditi isključivo električne automobile!

Interesantno je da se u pojedinim državama planira i novčani podsticaj za kupce električnih automobila. Na primer francuska vlada planira da ponudi vozačima automobila na dizel 5.000 evra za ostavljanje starog automobila na otpadu i još 7.000 evra pomoći za kupovinu električnog automobila. Time bi, iako je cena električnog vozila i dalje visoka, ona bila umanjena za čak 12.000 evra.

2020. godina kao početak snažnog uzlaznog trenda za industriju električnih vozila

Već smo pomenuli da su u septembru čak 20 odsto svih registrovanih automobila u Evropi činila električna vozila, što je značajan porast u odnosu na prethodni period.

Ipak, septembar nije bio izolovan mesec kada je reč o porastu prodaje električnih automobila, te je u oktobru 2020. u pojedinim evropskim zemljama ovaj broj premašio ne 20, nego i mnogo više procenata.

Najveći udeo električnih automobila u novoregistrovanim vozilima tokom oktobra zabeležen je u Norveškoj gde je ovaj procenat iznosio čak 79 odsto. Za Norveškom slede Holandija sa 46 odsto, Nemačka sa 17,5 odsto, Irska sa 16 odsto i Belgija gde je 15 odsto ukupno registrovanih vozila bilo električno.

Međutim, ono što je još zanimljivije jeste mogućnost da je ovo „ništa” u odnosu na ono što nas očekuje u narednim godinama.

Kako stručnjaci u ovoj oblasti sve češće govore, smatra se da proizvođači automobila ograničavaju prodaju električnih vozila u ovoj godini, jer je postavljen target da se ukupne emisije ugljen-dioksida do 2030. smanje za 37,5 odsto.

Uz ovo ograničavanje sopstvene prodaje u 2020, koja se uzima kao polazna godina, proizvođačima će u godinama koje dolaze biti lakše da postignu cilj. Iz toga sledi mišljenje da će se 2021. godine povećati rast prodaje električnih vozila u odnosu na 2020.

Broj registrovanih električnih automobila u Srbiji i dalje je skroman, te je 2018. godine registrovano 70 novih automobila na baterije. Iako je to porast od 40 odsto u odnosu na 2017, jasno je da su brojevi isuviše niski da bi se mogli posmatrati neki širi trendovi.

Iako je u poslednjih nekoliko meseci industrija električnih automobila u Evropi uhvatila zamajac, ostalo je još dosta toga da se uradi da bi se automobili sa unutrašnjim sagorevanjem zamenili modelima na baterije.

Ipak, ovo je odličan početak za koji se nadamo da će se nastaviti i ubuduće.