Iako je vino nastalo u današnjem Iranu pre 7.500 godna i preko Antičke Grčke, u kojoj su u 7. veku pre Hrista nikli prvi vinogradi i čija se kultura korišćenja prenela i na Rim, šireći se po celom Carstvu, ono je tek pojavom hrišćanstva dobilo novi značaj, kao deo crkvenog obreda.
To je, kako se veruje, jedan od razloga zbog koga je vinska kultura, začeta kod starih Grka i Rimljana, ostala gotovo netaknuta u hrišćanskoj Evropi.
„Ja sam istinski čokot i Otac je moj vinogradar. Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odsijeca je; a svaku koja rod rađa čisti je da više roda rodi. Vi ste već čisti zbog riječi koju sam vam govrio. Ostanite u meni, a ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostane u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne možete činiti ništa“, kaže u opraštajnoj besedi Isus Hristos svojim učenicima, prenosi Jevanđelje po Jovanu.
Hristos je pri ustanovljavanju tajne svetog pričešća na Tajnoj večeri sa svojim učenicima, koju Pravoslavna crkva svake godine oživotvorava na Veliki četvrtak, od hleba i vina stvorio simbole svog tela i svoje krvi, „kroz koju na pričešću sa Sobom sjedinjuje verujuće posredstavom Tajne“, kažu bogoslovi, napominjući da je „Evharistija centar duhovnog života hrišćana“.
Osim što je za sebe rekao da je „prvi čokot“, a njegovi učenici „loza“, Isus Hristos je, kako do nas prenose Jevanđelja, izgovorio mnoge parabole o vinu, a njegovo prvo čudo u propovedanju na zemlji je pretvaranje šest ćupova vode u vino na svadbi u Kani Galilejskoj. Tradicija mešanja vina i vode, kao simbola dve velike svemirske moći, postojala je još u starom Izrailju, a starozavetna Crkva koristila je vino u vreme žrtvoprinošenja. U hrišćanskoj kulturi govori o mešanju božanske i ljudske prirode u Hristovoj zemaljskoj ličnosti.
Vino i vinogradi pominju se i u Starom zavetu gde, prema pravoslavnom učenju, „gozba od čistog vina“ predstavlja prasliku i najavu Jevanđelja. Vino je za hrišćane i plod ljudskih ruku i dar Božiji. Ono je u Pravoslavnoj crkvi sastavni deo gotovo svih obreda – od pričešća, tajne jeleosvećenja, venčanja, svenoćnog bdenja, rezanja slavskog kolača kod Srba do pogreba i molitvi za upokojene. Crkva je propisala posebne molitve koje sveštenik čita pri zasađivanju vinograda, a molitvama se blagosilja vino za trpezom. Grožđe na praznik Preobraženja Gospodnjeg i sami vinogradi osvećuju se po crkvenom činu, a na praznik svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara, uz molitve, počinje prvo rezanje vinograda u novoj godini.
Za pričešće samo crno vino
– Za pričešće se, prema crkvenim pravilima, koristi isključivo crno vino dobijeno od vinove loze i bez dodatnog šećera. Što se tiče kvaliteta, jačine i slatkoće nema pravila, mada se uglavnom koriste suva vina koja, prema rečima bogoslova, „pri Evharistiji, kad se u Svetu Čašu dodaje topla voda, treba da sačuvaju boju, ukus i aromu”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
