Viralna objava o detinjstvu u Jugoslaviji: „Toliko dece danas nikad neće znati kakav je osećaj…“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svako pati za svojim detinjstvom jer je sve stariji. Nema to veze sa time da li je bilo bolje ili ne.

2. Eh, koliko sam ovakvih, nostalgičnih uspomena, pročitao.
   I sve su istinite.

3. Bilo je bolje ranije-sigurnije,mirnije.Pravo bezbrižno detinjstvo.

4. Најлепше ,најсигурније време , и жао ми што деца незнају за ту радост нашег доба.

5. Na žalost mnoga deca to nikada neće doživeti.Neće nikada saznati šta je pravo detinjstvo. Pozdrav Rijeci.

6. Danas deca u Kini zele da budu astronauti, a deca kod nas i u celoj zapadnoj civilizaciji da budu kontent kreatori, influenseri i sportisti

7. Da ste zivi i zdravi generacijo. Pokusavam moje dete da tako odgojim ali videcemo sta ce biti.

8. Ono što je meni probudilo čitanje ovog teksta nije samo osećaj nostalgije već i tuga zbog svih sranja koje smo doživeli,jer detinjstvo koje je opisala ova riječanka je isto kao i moje,kao uostalom i svih nas rođenih u Jugoslaviji,od reči do reči…Pozdrav za Rijeku iz Kragujevca

9. Savršeno…

10. Tako je bilo,i bilo je zaista divno kao da ste opisali moje detinjstvo,a u stvari tako je detinjstvo bilo u čitavoj zemlji za većinu, pozdrav za gospođu.

11. Postovanje za vas komentar,sve je tacno kako ste vi pisali.

12. И где је сада та моја генерација да очува традицију лепог детињства? Мислим да смо постали јајарска генерација и да смо све вредно продали за мале паре.

13. Pozdrav za Riječanku iz Jagodine! Sve je tako bilo…ta lepa,dobra,stara vremena su zauvek prošla…

14. Da li se i jedno dete danas popne na šljivcigu i jede ih dok su još zelene.verujem da ih nikad nisu ni pribali.posle skole smo uvek svracali na zelenu sljivcigu a popodne na onu zutu ili ljubicastu

15. Ponosna sam na to vrijeme.. Vrijeme i mi u vremenu tom…I nikad vise…,nazalost .,kad ne moze..nazad..

16. Obuzme me tuga u srcu kad citam tekst koji je napisala rijecanka.Godinama osecam prazninu u trajanju, izgubljenu lepotu zivljenja,oduzetu nam radost i spokoj ,smeh na ulici sa prijateljima, sigurnost u svako doba i beskrajne radosti detinjstva .Uzeli su nam sve ,oteli iz nasih ruku ,iz naseg uma i ponizili ljudsku vrstu , izmenili i pokorili.

17. Hvala Josipu Brozu za lepo mirno i bezbrizno detinjstvo i isto takvu prvu mladost. Hvala Willy Brandtu i ostalim nemackim kancelarima za miran sredjen i solidan porodicni zivot u skromnom ali sasvim dovoljnom blagostanju kako za mene tako i za moju porodicu.

18. Da, bravo, tako je bilo, od reči do reči ove gospođe,i ja sam tako odrasla u tom sada davnom i zaboravljeno vremenu, to je bilo pravo i iskreno detinjstvo!!!

19. Nije mi bilo onako kako sam ja želio da bude .OK igra i sve to ,ali ako si rođen nespretan i slab ,sve ti je uzalud,bila Jugoslavija ,Kina ili Amerika

20. Stara vremena su dobra- jer smo mi bili MLADI.

21. Najlepši petiod moga života.Isti način odrastanja i življenja u celoj Jugi, i u Rijeci i u Nišu.

22. Bila je to srecna i mirna 9zemlja i drzava, drzavetina…. Jugoslavija. Mangupi iznutra i spolja, vodjeni licnim i tudjim interesima uvijenim u plast demokratije, „demokratije“, razbili su je i stvorili zavisne plemenske drzavice koje se guse u dugovima, sovinizmu i kompleksima.Osakacene su sve generacije posle devedesetih, u svakom pogledu…

23. Da,da…tako smo svi odrastali. Nije bilo razlike medju decom. Tako sam se trudila da odrastaju i moja deca. Donekle. Jel posle nista nije zavisilo od nas. Došli su neki novi ljudi,neka nova vremena. Danas me duša moja boli jer moja unuka od 9 g.ne zna da se igra. Od 3-4 godine su joj nametali obaveze od plesa, sportića, školice jezika… i nikad vremena za igru sa decom. Ne zna da se igra sa decom. Nema šta joj nisu kupili, a zapravo sve to da bi opravdali svoje odsustvo ili da je kažnjavaju ukidanjem tv, telefona…ako….Oni nemaju zajedničkog obroka jer je uvek neko negde,a vikendom se ide na rodjuse,pedikiru,manikiru, gleda tv…i najčešce se obeduje na velikoj tacni na kolenima ispred tv-a. Pa onda neka mi neko kaze da ono nisu bila lepa vremena. I molim da me niko ne zove jugonostalgičarem jer to nema veze teritorijom, državom..to je nostalgija za životom od nekada pre,pre,pre..i zato veliki ,setan pozdrav svima onima koji nose lepe uspomene bez obzira gde se nalaze.

24. Da tako je bilo tih godina u staroj Jugoslaviji u zemlji koja vise ne postoji

25. Imati esencijalno,onda je zivot lijepa avantura,danas su djeca u deprsiji jer imaju sve,i vuse od toga,naravno da je dosadno. Sve je u mjeri i tempismu

26. И онда су деца која су тада расла и у таквом окружењу направила ове дебиле данас!

27. Odrastao sam u malom mestu u Vojvodini, u ulici smo bili jedina srpska porodica, ostali su bili Mađari, još dve žene u ulici su bile Srpkinje udate za Mađare. Rano sam naučio mađarski i danas ga govorim, mada slabije nego tada. Zajedno smo se igrali, isto kao i oni tamo u Splitu, Zenici, Mariboru i drugde. Bili smo isti, znali smo za igru i druženje a nismo imali ništa posebno. Fudbalska lopta „Tigar“ i klimavi poni biciklo su bile jedini pravi rekviziti. Luk i strelu smo sami pravili, puška je bila komad drveta, teško smo se igrali rata jer smo svi hteli da budemo partizani ili kauboji a niko Nemac ili Indijanac. Hleb, mast, preko aleva paprika i luk je večera našeg detinjstva. Klin čorbu smo jeli samo zato jer su posle palačinci sa pekmezom, nikakav krem, ili krofne, opet s pekmezom, od šljiva, da ne poveruješ. Mislio sam da se pekmez kuva samo od šljiva. Pogačice s čvarcima, vrhunski delikates. Domaći sir, sveže pomuženo mleko, punomasno, brate mili da te Bog vidi. Sad je mleko kao neki slatki napitak, treba mu izmisliti nekoli drugi naziv. E da, svima su nam na pantalone i majice bile zašivene zakrpe u obliku srca ili kvadrata na kolenima i laktovima. Kupanje? Obavezno. Uradiću sutra ili posle nešto što mi je rečeno da uradim danas ili sad? Nemoguće. Vaspitanje: „Dok te ja hranim radićeš kako ti kažem“. Uradi, pa se onda žali. U stvari, žališ se drugovima, babi ili tetki jer majci i ocu ne smeš.

28. Divna vremena, pozdrav iz Vojvodine.

29. Hvala Bogu za tako sretno djetinjstvo.Zao mi je ove djece.

30. Neverovatna podudarnost. Mi smo na Banovom brdu imali potpuno isto detinjstvo. Najlepše.

31. i u Americi…

32. Divan tekst…

33. Значи,били смо Југословени,били смо деца,били смо ЉУДИ!

34. Najbolja VREMENA. Zao mi je danasnje dece. Oni I NISU deca. Grehota…

35. Treba znati da je to bilo samo tad, i nikad vise.Ko je imao srece da se tada rodi, imao je. Ko nije, on mora da bude dete u ovim odvratnim i zlobnim uslovima u kojima nema ni lepote ni humanosti. Nazalost!!!

36. Eh…

37. Nema to veze koliko smo sada stari.Da,nostalgija je prisutna,ali u smislu da je zaista bilo zdravo i srecno odrastanje koje na zalost sadasnje generacije nikada nece iskusiti.Letovanja sa izvidjacima,spavanje u satoru,i nikom nije nista smetalo.Nismo imali mnogo,ali smo imali sve.Sve sto je gospodja napisala je tacno od reci do reci.Veliko postovanje i zahvalnost za podsecanje na neka lepa vremena.Pozdrav iz Nisa.

38. Upravo tako je prošlo i moje detinjstvo. Odrasla u Beogradu, na ulici i ćošku svaki dan. Društvo se nalazilo na ćošku bez telefonskog poziva. Svi su uvek „na vreme bili tu“. Onda dogovor za igre na ulici: „izmedju dve vatre“, zmurke, badmington, preskakanje konopca…. skoro svako vece setnja Crveni krsrt kroz tadasnju Proleterskih brigada, preko pionirskog parka do Kalisa i nazad. Druzenje kakvog vise nema.