Više ljudi na svetu ima pristup mobilnim telefonima nego toaletima

Međunarodni dani su prilike za edukaciju javnosti o pitanjima koja izazivaju zabrinutost, mobilizaciju političke volje i resursa za rešavanje globalnih problema i slavljenje i jačanje dostignuća čovečanstva.

Postojanje međunarodnih dana prethodi osnivanju Ujedinjenih nacija, ali UN su ih prihvatile kao moćno sredstvo zagovaranja.

Ljudi koji u svojim domovima imaju pristup toaletu često ne razmišljaju o čitavoj lepezi prednosti koje imaju: privatnost i dostojanstvo su dve važne stvari, kao i zdravstveni aspekt sanitarnog načina odlaganja ljudskog otpada.

Uzmite u obzir ovo: jedan od 10 smrtnih slučajeva dece širom sveta nastaje zbog dijareje, koja se najčešće širi kontaktom sa bakterijama zbog nedostatka čistih sanitarnih čvorova.

Pitanje pristupa sigurnom i higijenskom toaletu je od tolikog značaja da Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija, lansirani 2015. godine, uključuju cilj koji je posvećen samo tom pitanju: Cilj br. 6 nastoji da postigne „pristup adekvatnim i ravnopravnim sanitarnim i higijenskim uslovima za sve i da okonča otvorenu defekaciju”.

Pristup osnovnim sanitarnim uslovima je ljudsko pravo, kamen temeljac ljudskog dostojanstva i od suštinskog je značaja za iskorenjivanje siromaštva i ekonomski razvoj zajednica i država.

Svetski dan toaleta slavi toalete i podiže svest o 4,2 milijarde ljudi koji žive bez pristupa bezbedno uređenim sanitarijama. Radi se o preduzimanju akcija za suzbijanje globalne sanitarne krize i postizanje cilja br. 6 održivog razvoja: voda i sanitacija za sve do 2030.

Zabrinjava podatak da više ljudi na svetu ima pristup mobilnim telefonima nego toaletima.

Iako je postignut značajan napredak u povećanju pristupa čistoj vodi za piće i sanitarnim uslovima, milijardama ljudi još uvek nedostaju ove osnovne usluge.

Širom sveta, svaka treća osoba nema pristup bezbednoj vodi za piće, dvoje od pet ljudi nema osnovni uređaj za pranje ruku sapunom i vodom, a više od 673 miliona ljudi još uvek praktikuje upotrebu prirode kao toaleta.

Ove godine tema primećuje važnost „Održivih sanitacija i klimatskih promena”.

Klimatske promene se ubrzavaju. Poplava, suša i porast nivoa mora prete sanitarnim sistemima – od toaleta do septičkih jama do postrojenja za prečišćavanje.

Poplavne vode mogu da kontaminiraju bunare koji se koriste za pijaću vodu ili poplave mogu da oštete toalete i prošire ljudski otpad u zajednice i prehrambene useve, uzrokujući smrtonosne i hronične bolesti.

Svi moraju da imaju održive sanitarne uslove, uz čistu vodu i uređaje za pranje ruku, kako bi zaštitili i održali našu zdravstvenu sigurnost i zaustavili širenje smrtonosnih zaraznih bolesti poput virusa korona, kolere i tifusa.

Toaleti takođe mogu da nam pomognu u borbi protiv klimatskih promena. Otpadne vode i mulj iz toaleta sadrže dragocenu vodu, hranljive sastojke i energiju. Održivi sanitarni sistemi produktivno koriste otpad kako bi podstakli poljoprivredu i smanjili i prikupili emisije za zeleniju energiju.

Ali, šta je zapravo održivi sanitarni sistem? Održiva sanitacija započinje toaletom koji efikasno odvozi ljudski otpad u sigurno, pristupačno i dostojanstveno okruženje. Otpad se zatim skladišti u rezervoaru, koji služba za sakupljanje može kasnije da isprazni ili odvede cevovodom.

Sledeća faza je lečenje i sigurno odlaganje. Sigurna ponovna upotreba ljudskog otpada pomaže u uštedi vode, smanjuje i beleži emisije gasova sa efektima staklene bašte za proizvodnju energije, a poljoprivredi može da pruži pouzdan izvor vode i hranljivih sastojaka.

Kakvo je stanje u EU?

Procenjeno je da je 2019. godine 2,0 odsto ljudi u EU živelo u stanu bez sopstvenog toaleta. To predstavlja smanjenje od 1,7 procentnih poena u poređenju sa 2010. godinom kada je taj broj iznosio 3,7 odsto, navodi se u Eurostatovom izveštaju.

Gotovo svaka četvrta osoba u Rumuniji prijavila je da njihovo domaćinstvo nije imalo toalet u zatvorenom prostoru (24,2 odsto). To je bio ubedljivo najveći udeo među državama članicama EU. Rumuniju su pratile Bugarska (13,7 odsto), Litvanija (10,0 odsto), Letonija (8,7 odsto), Estonija (4,7 odsto) i Mađarska (3,1 odsto).

Suprotno tome, udeo stanova bez toaleta bio je ispod jedan odsto u 19 država članica EU, a najniži udeo bio je u Švedskoj (blizu 0 odsto), zatim Luksemburgu, Malti, Holandiji i Sloveniji (svi do 0,1 odsto) kao i Nemačkoj (0,2 odsto).

Gde se Srbija nalazi po pitanju pristupačnosti higijenskim toaletima?

Eurostat je, takođe, prikupio podatke i o Srbiji. Udeo u ukupnom stanovništvu koje nema zatvoreni toalet u Srbiji za 2019. godinu iznosi 2,7 odsto, što čini evidentan napredak u odnosu na prethodne godine.

U periodu od 2013. do 2019. godine ovaj procenat je postepeno padao sa 4,8 odsto na broj koji danas beležimo.

Kada je u pitanju poređenje podataka prema polovima, muškarci beleže pad sa pet odsto, koliki je procenat bio tokom 2013. godine, na 2,7 odsto tokom prošle godine.

Kod žena je taj broj tokom 2013. godine iznosio 4,6 odsto, dok je tokom prošle godine taj procenat bio isti kao i kod muškaraca, odnosno 2,7 odsto.

Oko 80 odsto otpadnih voda vraća se u ekosistem bez prečišćavanja

Oko 40 odsto ili tri milijarde ljudi iz ukupnog broja svetske populacije živi bez osnovnih sredstava za pranje ruku sapunom i vodom dostupnim kod kuće.

Proliv ubija više dece širom sveta nego sida, tuberkuloza i malarija zajedno. Statistike Unicefa procenjuju da 1,5 miliona dece mlađe od pet godina umire od dijareje svake godine.

Druga istraživanja pokazuju da oko 297.000 dece mlađe od pet godina, odnosno više od 800 svakog dana, godišnje umire od dijareje zbog loše higijene, loše sanitacije ili nebezbedne vode za piće.

Na globalnom nivou, 80 odsto otpadnih voda koje stvara društvo vraća se u ekosistem bez prečišćavanja ili ponovne upotrebe.

Do 2050. godine, do 5,7 milijardi ljudi moglo bi da živi u područjima u kojima nema dovoljno vode najmanje mesec dana godišnje, stvarajući neviđenu konkurenciju za pridobijanje vode.

Svaki dolar uložen u vodu i sanitarne usluge donosi povraćaj od 4,30 dolara u obliku smanjenih troškova zdravstvene zaštite širom sveta.

Tokom poslednjih 200 godina toaleti su dodali 20 godina čovekovom životnom veku. Isto tako, smatra se da prosečan čovek tokom svog životnog veka provede oko tri godine u toaletu.

Skoro dve trećine osnovnih škola u zemljama u razvoju nema odvojena kupatila za devojčice i dečake. Istraživanja pokazuju da jednopolne kupaonice pomažu u poboljšanju pohađanja škole, posebno za devojčice.

Preko 20 odsto devojčica u Indiji napušta školu nakon pojave prve menstruacije zbog nedostatka sigurnih i privatnih toaleta. Pružanje devojčicama privatnog, higijenskog toaleta pomaže im da se osećaju manje samosvesno i smanjuje šanse da napuste školu.

Ekonomski teret nepostojanja odgovarajućih sanitarnih čvorova odvodi indijskoj ekonomiji oko 54 milijarde dolara godišnje.

Procenjeni godišnji dobitak u ekonomskoj produktivnosti ako bi svi imali toalet iznosi 225 milijardi dolara.

Iznos od 9,5 milijardi dolara dao bi toalet polovini, odnosno 1,3 milijarde, ljudi kojima je potreban. Godišnji dobitak od te investicije iznosio bi 63 milijarde dolara.