Kako vrućina utiče na visok pritisak: Evo ko je još u riziku

Visok pritisak može da bude veliki zdravstveni problem tokom velikih vrućina.
Srčani udar, moždani udar i nekoliko drugih zdravstvenih rizika mogu se značajno povećati tokom vrućina. Konkretno, lekari i podaci ukazuju na određene zdravstvene rizike koji se povećavaju sa porastom temperatura, uključujući napade migrene, srčane udare i moždane udare.

Dok vrućina i leto idu ruku pod ruku, istraživanja i stručnjaci ukazuju da porast temperatura i zdravstveni rizici takođe idu zajedno.

6 zdravstvenih rizika koji se povećavaju na vrućini

Kristofer Frir, potpredsednik za hitnu i bolničku medicinu u RWJBarnabas Health u Nju Džerziju, objašnjava da su specifične populacije izložene većem riziku od zdravstvenih problema tokom vrućeg vremena, piše Healthline.

Te populacije uključuju:

Dojenčad i mala deca čija tela ne mogu da regulišu temperaturu ili da traže/uzimaju tečnost sama
Stariji odrasli, posebno oni sa osnovnim stanjima
Trudnice
Osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima

Ipak, niko nije imun na zdravstvene probleme povezane sa vrućinom, a razumevanje simptoma može vam pomoći da se zaštitite (i bilo koga oko vas ko može biti u većem riziku od težih posledica).

Napadi migrene

Podaci pokazuju da napadi migrene pogađaju 12 do 15% opšte populacije. Efekti mogu biti onesposobljavajući.

„Migrene nisu ‘samo bol u glavi,’“ kaže dr Džošua Fenštajn, specijalista hitne medicine u Memorial Hermann.

Dok je pulsirajući bol u glavi jedan od simptoma, drugi uključuju:

Osetljivost na svetlost i zvuk
Razdražljivost
Čudne želje
Viđenje neobičnih oblika ili slušanje nečega sat vremena pre migrene (aura)
Mučnina
Vrtoglavica

Nedavna istraživanja sugerišu da vrućina može povećati rizik od napada. Na primer, posmatračko istraživanje zasnovano na dnevnim zapisima 660 pacijenata sa migrenom, predstavljeno na 66. godišnjem naučnom sastanku Američkog društva za glavobolje, održanom od 13. do 16. juna, ukazalo je da vrućina može povećati rizik od napada migrene.

Međutim, nalazi još nisu objavljeni u recenziranom naučnom časopisu.

Istraživanje iz 2023. godine o više od 40.000 ispitanika, uključujući više od 15.000 osoba sa migrenom, sugeriše da različite vrste vremena, uključujući visoku vlažnost, povećavaju učestalost glavobolja.

„Vrućina doprinosi inflamatornim efektima koji mogu produžiti migrene,“ kaže Fenštajn. „Štaviše, ljudi mogu biti dehidrirani, što smanjuje njihovu sposobnost da se bore protiv migrene.“

Fenštajn sugeriše da osobe sa migrenom – bilo da se pogoršava usled vrućine ili ne – dugoročno sarađuju sa neurologom ili drugim zdravstvenim profesionalcem kako bi minimizirali napade i pronašli olakšanje kada se jave.

Srčani udar

Istraživanje objavljeno u časopisu Circulation 2023. godine sugeriše da bi smrti zbog kardiovaskularnih bolesti izazvane vrućinom mogle porasti za procenjenih 162% do sredine veka (2036-2065).

Drugo istraživanje iz 2023. godine u časopisu Circulation, o više od 202.000 smrti od srčanog udara u provinciji Jiangsu u Kini, ukazuje na značajnu povezanost između šansi osobe da umre od srčanog udara i ekstremno visokih i niskih temperatura.

„Kada smo izloženi vrućini, posebno temperaturama višim od naše telesne temperature, srce mora mnogo više da radi i brže kuca, kako bi cirkulisalo krv prema koži da bi omogućilo znojenje i druge mehanizme koje telo koristi da se zaštiti od vrućine,“ kaže En Leuk, onkološki patolog. „Povećanje opterećenja može dovesti do srčanih udara i drugih srčanih problema kod osoba koje su u riziku.“
Fenštajn kaže da je bol u grudima ili pritisak najčešći znak srčanog udara, ali drugi simptomi uključuju:

Bol u ruci
Kratkoća daha
Mučnina
Osećaj vrtoglavice

„Ako imate ove simptome, odmah pozovite 911 i izađite iz vrućine ako je moguće,“ kaže Fenštajn.

Moždani udar

Jedno istraživanje iz 2020. godine ukazalo je da su vremenski uslovi, uključujući visoke temperature, postali novi faktor rizika za moždani udar. Autori su napomenuli da može postojati vremenski period od jednog do šest dana između izlaganja vremenskim uslovima i moždanim udarom.

Drugo istraživanje objavljeno iste godine, ali još nije objavljeno u recenziranom naučnom časopisu, sugeriše da se težina moždanog udara povećava za više od dve trećine (67%) za svaka 9°F povećanja u prosečnom temperaturnom opsegu tokom tri dana.

Leuk ukazuje na isti razlog kao primarni za povećanje rizika od srčanog udara.

„Ekstremna vrućina stavlja stres na telo, posebno kod starijih osoba, i to može dovesti do povećanja učestalosti moždanog udara, posebno kod onih sa drugim faktorima rizika kao što je visok krvni pritisak,“ kaže Leuk.

Leuk navodi simptome moždanog udara:

Slabost ruku ili nogu, posebno s jedne strane
Promene u vidu
Opadanje lica
Nemet govor
Teškoće u hodanju ili osećaj nesigurnosti

Toplotni udari

„Vrućina povećava rizik od moždanog udara i kroz izazivanje ‘običnih’ moždanih udara usled dehidratacije, ali i kroz izazivanje toplotnog udara usled povišenja telesne temperature,“ objašnjava Fenštajn.

Kao i moždani udari, Frir kaže da je toplotni udar medicinska hitnost.

„Znaci toplotnog udara su konfuzija, promenjeno ponašanje, promenjen govor i čak napadi,“ kaže Frir.

Toplotni udar nije isto što i iscrpljenost usled vrućine, ali su povezani.

„Iscrpljenost usled vrućine je znak upozorenja da vaše telo pregreva,“ kaže Frir. „Simptomi kao što su glavobolja, vrtoglavica i mučnina signaliziraju potrebu da se ohladite i rehidratizujete tečnostima i elektrolitima… Potražite hladovinu, odmorite se i primenjujte hladne obloge.“

Frir takođe preporučuje izbegavanje kofeina i alkohola, koji mogu pogoršati dehidrataciju.

Pogoršanje bubrežnih bolesti

„Bubrezi pomažu našem telu da reguliše tečnost, a sa prekomernom vrućinom, koja dovodi do prekomernog znojenja pored drugih stresora na telo, problemi sa bubrezima mogu se pogoršati,“ kaže Leuk.

Pored toga, bubrezi zahtevaju tečnost za funkcionisanje, a rizici od dehidratacije su veći tokom vrućine, objašnjava Fenštajn.

Visok pritisak

Vrućina može uzrokovati da krvni pritisak postane prenizak ili previsok.

„Toplo vreme može izazvati nizak krvni pritisak iz nekoliko razloga,“ kaže Frir. „Kada se intenzivno znojite, vaše telo gubi tečnost i volumen krvi. Ovo smanjenje volumena može dovesti do pada krvnog pritiska.“

Frir kaže da ovaj problem može postati izraženiji prilikom promene položaja, kao što je ustajanje nakon ležanja. Vrtoglavica i osećaj nesigurnosti su simptomi povezani sa niskim krvnim pritiskom.

Frir dodaje da stres dehidratacije na bubrege može takođe smanjiti krvni pritisak, posebno kod dehidriranih osoba.

S druge strane, neki ljudi mogu iskusiti povećan krvni pritisak.

„Vrućina može izazvati povišen krvni pritisak jer telo mora da radi teže kako bi cirkulisalo krv i pokušalo da se ohladi i omogući znojenje i isparavanje koje je potrebno da se telesna temperatura ne poveća, kao što se može dogoditi kod toplotnog udara,“ kaže Leuk.

Leuk navodi da visok krvni pritisak može biti asimptomatski, ali može izazvati glavobolje i vrtoglavicu.